- Податак да је 2021. године, када није постојала обавеза трговаца да учествују у вансудском решавању потрошачких спорова, било само седам а од јула када је активирана ИТ платформа за решавање ових спорова, 779 предлога, довољно говори колико је било оправдано увођење ове обавезе - казао је Момировић.
Учествујући на панел дискусији "Права потрошача-докле смо стигли и чему стремимо", коју је поводом Светског дана права потрошача 15. марта, организовао Лидл Србија, Момировић је рекао да верује да је оснивањем ове платформе Министарство трговине помогло већем поверењу потрошача како у приватни, тако и јавни сектор.
- Решено је 495 предмете, а од тога 171 закључењем споразума између трговаца и потрошача - рекао је Момировић. - Одлука владе о формирању нациоаналног Савеза за заштиту права потрошача од 23. фебруара, где је укључена и Привредна комора Србије даје нам снагу да укључимо и приватни сектор и поправимо комуникацију привреде и потрошача
Он је додао да је пред Министартсвом трговине да даље ради на јачању заштите права потрошача где је, према његовим речима, неопходно више укључити локалне самоуправе али и едуковати ђаке у школама.
Увођење прекршајног налога
Помоћник министра унутрашње и спољне трговине за заштиту потрошача, Вишња Ракић, оценила је да је новим законом о заштити потрошача, који се примењују од 20. децемра 2021. године, направљен велики искорак између осталог и тиме што је вансудско решавање потрошачких спорова подигнуто на већи ниво.
- Вансудско решавање је постојало и раније, али трговци у њему нису били обавезни да учествују а откако смо то променили, повећан је број спорова и велики број њих је споразумно решен - рекла је она.
Додала је да је бољој заштити и решавању помогло и увођење прекршајних налога, што је као решење и то углавном за мање прекршаје, највећим делом уведено због претрпаности судова.
Према њеним речима, неопходна је боља интеракција са трговцима и удружењима за заштиту права потрошача.
Навео је и да је обављено неколико обука трговаца који се баве онлајн продајом.
Привредна комора Србије (ПКС), како је навела, секретарка Удружења за трговину ПКС Тијана Маљковић, учествује у свим радним групама за измене закона, па је тако било и са законом о заштити потрошача где на неки начин представља спону са привредом и са државом.
- Када је о жалбама потрошача реч, 2021. године је највише жалби било на техничку робу и обућу, док је храна била мање заступљена - рекла је она.
Из Центра потрошача Србије су изнели да су се, што се техничке робе тиче, потрошачи највише жалили на белу технику и мобилне телефоне а да и њихово искуство показује да је обућа честа тема притужби.
Председница овог центра Маја Анокић је навела да су потрошачима који сматрају да су им права повређена организације за заштиту потрошача прва инстанца којој се јављају
Д. Млађеновић
