Куповина у интернет радњама све популарнија

Подаци говоре да се и у Србији све више купује онлајн, а то се посебно одоноси на млађе генерације јер они, када крену у шопинг, или одлазе у велике тржне центре или у потрагу за жељеном робом крену преко интернета.
internet kupovina, pixabay.com
Фото: pixabay.com

При томе, они који се одлуче на онлајн куповину имају много већи избор и ниже цене, бар на први поглед. Понуда преко интернета посебно се побољша у децембру јер тада је и Деда Мраз већ на мрежи. Истраживање које је недавно спровела компанија „Мастеркард”, под називом „Мастер индекс Србија 2017”, каже да чак 77 одсто грађана Србије купује онлајн, а да се на тај начин најчешће пазари одећа – чак 54 одсто, следи куповина техничке робе – 30 процената, а добро стоји и куповина књига – 24 одсто.

Ипак, потрошачи који пазаре онлајн треба да воде рачуна о сигурности плаћања. Осим тога, треба знати и да цена која се види у понуди није коначна, односно треба додати још и трошкове царине, уколико се купује из иностранства, и проверити ко сноси трошкове транспорта – купац или продавац. Тек када се све то провери, треба кликом потврдити куповину.

На робу купљену у иностранству преко веб шопа треба додати 10 одсто царине и 20 одсто за порез

Веб шопови, како се популарно зову интернет радње, нуде огроман избор. Посебно је добра онлајн понуда за куповину/резервацију авионских карта, туристичких аранжмана, хотела као и билет-сервиса, али је заправо могућа куповина различите врсте робе. Повећано интересовање за онлајн куповину скренуло је пажњу банка, које све више нуде специјалне картице за плаћање у веб радњама, кредитне и дебитне, а тежиште је на сигурности плаћања.

Банка Интеза је својим клијентима понудила „виза” интернет картицу, која се не може користити на банкоматима и у обичним радњама јер нема ПИН. Уместо тога, ту је троцифрени заштитни код, а пре куповине треба проверити да ли је сајт обележен ознаком „Верифајд бај Виза”. Креди агрикол банка такође има картице из „Виза” и „Мастеркард” програма, које пружају директну заштиту. Да би клијент могао да плаћа преко интернета треба да се региструје, односно да се јави пословној јединици банке и остави  неопходне податке – број мобилног телефона и имејл-адресу те ће добити лозинку и сигурносни кôд па је плаћање сигурно. Слична је и понуда других банака.


Не заборавите курс

Роба купљена у веб-шопу може се платити преко банкарских картица у динарима, прерачунато у евре, доларе... а обрачун је веома занимљив. Курс евра се рачуна према банкарском продајном курсу, који је листом изнад 120 динара. Зато је приликом прављења калкулације за куповину онлајн и тај трошак потребно урачунати у цену која ће се коначно платити. Исти је начин обрачуна и код било које друге валуте.


Клијент може изабрати дебитну или кредитну картицу, а услови су исти као и код свих других картица тог типа, а које немају пролаз на интернету. Кредитне картице носе на годишњем нивоу камату од 20 до 30 одсто, а за дебитне картице банке купцима омогућавају да трошак плате након 30 или 45 дана.

Приликом онлајн куповине из иностранства на цену треба додати царину и порез, који се, додуше, за робу вредности до 50 евра не плаћа. Уколико је пошиљка скупља, купац ће морати да сноси трошкове царине, а јединствена стопа је 10 одсто, као и трошак ПДВ-а од 20 одсто. Због обрачуна је добро да купац захтева од продавца да уз робу пошаље и пратећу фактуру. Тако је крајња цена јакне која у веб шопу кошта 80 евра, заправо 108,8 евра. Наиме, цена се прво увећава за износ поштарине од десет евра, а то је и основица за царињење, па ће јакна, заједно с царином, коштати 99 евра. Када се на то дода и ПДВ од 19,8 евра, износ треба увећати 28,8 евра. Све то треба узети у обзир пре клика на ОК.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести