У ишчекивању великог јубилеја, председник Ловачког савеза Војводине Жељко Сушец каже да се сваке године чланство увећава и да сада савез има више од 10.000 чланова, окупљених у 86 ловачких удружења.
На почетку разговора за “Дневник” Сушец каже да ловиштима у Војводини газдују ловачка удружења, али да на подручју Покрајине имамо и ловишта посебне намене којима управљају Јавно предузеће “Војводинашуме”, Национални парк” Фрушка гора” и Војска Србије и да сви заједно представљају привредни, туристички и ловни потенцијал Србије. Наша земља има 361 ловиште и од ловног турузма годишње оствари до 3,5 милиона евра, а ловишта на северу у укупном ловно-туристичком промету Србије учествују са више од 60 одсто. Сезона лова је у пуном јеку, али иако се инострани ловци–туристи враћају у наша ловишта, приходи планова газдовања дивљачи, нису се још вратили на ниво пре пандемије ковида19.
- У ловиштима на подручју АП Војводине уобичајен број ловаца-туриста до пандемије ковида 19 био је више од 2.000 ино-ловаца и око 1.000 домаћих ловаца, са остварених више од 5.000 ловних дана и директним приходом од одстрелних такси и пружених услуга у ловишту од 2.000.000 евра –казао је Сушец. - До почетка пандемије, ловни туризма у ловиштима на подручју Покрајине је био у пуном замаху, комерцијални планови и планови газдовања су се остваривали до нивоа биолошког оптимума, а термини за лов, пре свега, крупне дивљачи у већини ловишта(срндаћа у ловачким удружењима, јелена у ловиштима ЈП Војводинашуме) морао је да се резервише годину дана унапред, па је вишедеценијско стратешко опредељење да се ловни туризам базира на ино-туризму био потпуно остварен.
Следе измене Закона о дивљачи и ловству
У наредном периоду очекују се измене и допуне актуелног Закон о дивљачи и ловству. У току су израде предлога за нова практична решења која ће, пре свега, допринети повећању фондова дивљачи у ловиштима АП Војводине и Србије.
- У наредне четири године, у сарадњи са најеминентнијим ловним стручњацима Србије, заложићу се за доношење новог Дугорочног програма развоја ловства Покрајине, који мора да буде развојни, да фондове главних гајених врста крупне и ситне дивљачи доведемо на ниво оптималних бројних стање, уз одржив модел управљања популацијама, што је основни предуслов за развој ловног туризма, који директно одржава економску стабилност ловишта Србије – казао је Сушец.
Током 2020.године, због пандемије ковида, напомиње саговорник “Дневника” смањен је долазак високоплатежних иностраних ловаца из западне Европе за више од 70 одсто. Остварени број ловних дана је пао на мање од 2.800 ловних дана, а приход испод 1.000.000 еура.
- Ипак можемо да будемо задовољни јер смо одрживо решење нашли у привлачењу домаћих ловца-туриста, као и у доласцима ловаца из суседних држава БиХ, Македоније, Црне Горе. За поједине врсте дивљачи у већини ловишта смо дали значајне комерцијалне попусте на одстрелне таксе, тако да смо захваљујући наведеним мерама успели да планови одстрела буду на скоро 70 одсто у односу на план, а финасијски ефекат достигне 60 одсто у односу на планирани приход - наводи Сушец.
Напомиње да су у Покрајини носеће ловне врсте у погледу тражње на европском ловно-туристичком тржишту високо трофејни срндаћи, затим обични јелен и групни погонски ловови на дивље свиње, затим ловови на ситну дивљачи, пре свега на миграторне врсте(препелица, патка, гуска, гугутка). Али да на северу недостају зечеви и фазани.
- У ловиштима је знатно смањено бројно стање зеца као економски и биолошки најважнију гајену врсту ситне дивљачи – наглашава Сушец. - Ловним програмом је планирано, уз обавезно одрживо газдовање ловиштима, да се повећа бројност матичних фондова главних гајених врста, пре свега, зеца као главне аутохтоне врсте ситне дивљачи насељавањем из увоза и даље повећање бројности срна до оптималног бројног стања, уз унапређење селекционих мера за унапређење трофејне вредности.
Ловачке организације у Војводини, каже Сушец, до пре неколико година су имале веома развијену производњу фазанске дивљачи у својим фазанеријама, ради насељавања, пре свега, сопствених ловишта.
- Сада је број активних фазанерија којима управљају ловачка удружења знатно опао у претеклих десет година, што је у значајној мери утицало и на смањени унос фазана у ловишта АП Војводине. Тај негативан тренд морамо да зауставимо и да у узгојно-производну функцију вратимо поједине фазанерије ловачких удружења – истакао је председник Ловачког савеза Војводине Жељко Сушец.
З. Делић
