"Критика је основ сваког демократског друштва, па не замерам што су српске финансије под сталном лупом оних који мисле да би умели и знали боље, али бих волео да на српској политичкој сцени чујемо мало конструктивније критике од тога да "Србија трпи последице кризе''", рекао је Мали, реагујући на данашње оцене јавних финансија које је изнео главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк.
Мали је навео да Србија несумњиво трпи последице кризе и додао како се наша влада с тим бори тако што одговорно истовремено води рачуна о стабилности и заштити грађана, пренело је Министарство финансија.
"Бројни параметри показују да су конци у нашим рукама – константан раст плата у годинама које нису биле лаке, па грађани Србије данас зарадују просецно око 630 евра, у односу на некадасњих око 300 евра, смањење незапослености са скоро 26 одсто на испод девет процената, раст БДП-а у годинама када су и европске економије уписивале минусе", истиче Мали.
Министар финансија додаје да постоје изазови, попут јачања долара, највећег од осамдесетих година прошлог века и чињенице да је курс евра према долару на историјски најнижем нивоу од 2002. године.
"Они који истргну један податак из читаве економске слике, заврше говор на телевизији и наставе да ништа не раде за нашу дрзаву, морали би знати да су на другој страни, на местима где се доносе одлуке, људи који и када се угасе камере брину даље како те изазове пребродити", рекао је Мали.
Он је скренуо пажњу на то да су погоршање енергетске ситуације у Европи, сукоб у Украјини, као и успоравање раста кинеске привреде, због спорог отварања после ковид кризе, фактори који директно утичу на наставак јачања долара у односу на евро па процењује да врхунац инфлације у Сједињеним Америцким Дрзавама још није забележен.
"Али, Србија се бавила тим проблемом, па је тако у односу на 2016. годину учешће доларског дуга у укупном јавном дугу са 33,9 одсто смањен на 12,1 одсто, што нам даје маневарског простора да ублажимо утицај ових осцилација на наше градане. Да нисмо предузели економске мере и хеџовали знацајан део дуга деноминованог у доларима у евро, као и да је задржано уцешће доларског дуга као на крају 2016. године, дуг уговорен у америчким доларима би од почетка године до краја августа порастао за чак 142,1 милијарду динара, односно 2,0 одсто БДП-а. То нисмо ни помисљали да дозволимо", нагласио је Мали.
Он је, осврћући се на коментар о узимању кредита од Уједињених Арапских Емирата, навео да би тумачи тог зајма морали да знају да је за Србију, у тренутку када је долар јак, добро да има ту јаку валуту, да је обезбедила доларе на рачуну како би њима измиривала обавезе у доларима, уместо да доларе купује сада по високој цени.
"С обзиром на добру камату коју смо обезбедили, а подсећам принос на десетогодишње америцке трезорске обвезнице износи 3,77одсто, то је више него добра одлука", истакао је Мали.
Нагласио је да се размишља о неколико корака унапред, јер би се хеџовањем овог кредита путем своп трансакције, односно заменом обавезе из доларе у евре, данас могло обезбедити стопа око 1,2 одсто на евре, што би резултирало уштедом на каматама и до 36 милиона евра.
"Док смо преговарали о овом кредиту, узели смо у обзир све могуће инструменте да контролишемо све потенцијалне ризике и обезбедимо најбоље могуће услове за Србију", навео је Мали.
Закључио је да држава очигледно одлично зна шта ради и да нико не треба да брине.
"На време смо се заштитили од последица јачања долара, па је моја главна порука истраживачима српског јавног дуга да могу мирно да спавају, и у доларима, и у еврима, јер је, узимајући у обзир садашњу историјску вредност долара у односу на евро, Министарство финансија захваљујући трансакцијама заштите од ризика, у суфициту у износу од око пола милијарде долара. Србија је стабилна и спремно доцекује нову кризу. Нисмо баш много пута у историји могли тиме да се похвалимо", закључио је Мали.
