„У условима пандемије коронавируса и светске економске кризе ми смо током прошле године наставили да спроводимо реформске циљеве који су планирани у оквиру аранжмана са ММФ-ом, као што је завршетак трансакције за продају Комерцијалне банке",рекао је Мали, саопштило је ресорно министарство.
Он је истакао да је Србија у тим отежаним условима успела да измени оквир запошљавања у јавном сектору тако да он буде флексибилнији, да усвоји методологију за праћење фискалних ризика, као и да усвоји стратегију политике власништва у јавним предузећима.
"Док смо са једне стране радили на томе да помогнемо привреди и грађанима да лакше преброде кризу, са друге стране смо спроводили реформске циљеве из нашег аранжмана. Србија је остварила своје планове и ММФ је то препознао и похвалио“, истакао је Мали.
Он је указао да осим што је констатовао напредак у испуњењу реформских циљева, Међународни монетарни фонд у свом извештају прогнозирао је привредни раст Србије од 5% у 2021. и 4,5% у 2022. години, као и да је оценио и да је велики фискални пакет имао важну улогу у подршци домаћој економији и брзом опоравку.
„И најважније финансијске институције на свету, као што је ММФ, потврђују одличне резултате Србије када је реч о привредном расту. До таквих резултата није дошло случајно, већ захваљујући правовременим и ефикасним економским мерама за помоћ привреди, које управо похваљује и ММФ. Помогли смо привредницима да се одрже на стабилним ногама, сачували смо радна места и пуну запосленост, омогућили смо привредним субјектима да буду ликвидни и да чак даље инвестирају у развој својих бизниса“, нагласио је Мали.
Он је додао да ће према оцени ММФ фискални дефицит од 3% Бруто домаћег производа у 2021. години обезбедити да се учешће јавног дуга у БДП смањује, истовремено стварајући довољно простора за подршку економском опоравку, укључујући веће капиталне инвестиције.
„Поносни смо на нашу политику управљања јавним дугом, који се смањио у време највеће светске економске кризе, тако да смо 2020. годину завршили са јавним дугом на централном нивоу државе од 56,8%. Дакле, говоримо о години када су се државе задуживале не водећи више рачуна ни о каматним стопама, ни о висини дуга. Ми смо у таквим условима вратили Азербејџану дуг од 172,7 милиона евра, управо новцем од продаје Комерцијалне банке, чиме смо уштедели грађанима Србије 25,9 милиона евра на каматама које би плаћали до 2027. године. То је одговорно управљање јавним дугом и новцем грађана Србије“, истакао је Синиша Мали.
Он је подсетио да је Србија у протеклих 30 месеци, колико је трајао ангажман са ММФ-ом, испунила скоро све планиране циљеве.
„Реч је о неколико десетина циљева који су били планирани у оквиру аранжмана, а који треба да помогну нашој држави да буде на прави начин уређена, да привредници буду задовољни пословним окружењем, а грађани квалитетом живота", навео је Мали.
Он је додао да смо успоставили и „швајцарску формулу“ за раст пензија, формирали Комисију за спровођење капиталних инвестиција и усвојили Уредбу о управљању капиталним пројектима, раздвојили смо основне и споредне делатности у оквиру Пореске управе, смањили смо број организационих јединица у тој управи тако да она ефикасније послује, успоставили јединицу у оквиру Министарства финансија која се бави фискалним ризицима, продали први пакет проблематичних потраживања банака у стечају и објавили продају другог и последњег пакета.
Додаје да је Србија продала државни удео у Јубмес банци, имплементирала ФАТФ мере како бисмо спречили прање новца, формирала радну групу за развој тржишта капитала…
"Реч је о важним циљевима на којима смо предано радили у протеклом периоду, а који већ имају позитивне ефекте на економију наше земље“, нагласио је министар финансија.
Он је закључио да ће већ током јануара бити вођени разговори са ММФ-ом о новом програму како би се наставило са спровођењем структурних реформи у Републици Србији.
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда донео је у петак 8. јануара, одлуку о успешном завршетку петог, последњег разматрања резултата економског програма Републике Србије.
Овај програм одобрен је Србији у јулу 2018. године на период од 30 месеци, није предвиђао коришћење финансијских средстава, већ је искључиво саветодавног карактера.
