Мали је објаснио да је реч о подршци за око 1.400 предузећа, која ће имати могућност да користе другу гарантну шему за рефинансирање обавеза из прве гарантне шеме.
На данашњој седници усвојен је Закључак о Анексу 2 Основног уговора о гаранцији Републике Србије за кредитирање привреде услед продуженог негативног утицаја пандемије, наводи се у саопштењу ресорног министарства.
Мали је навео да су ратна дешавања у Украјини довела до промена околности које се, како истиче, нису могле предвидети избијањем пандемије.
''То паралелно негативно утиче на привредну активност, нарочито субјеката чија је пословна активност директно или индиректно везана за извоз и увоз роба и услуга и који имају развијену и претежну привредну сарадњу са привредним субјектима из Украјине, Руске Федерације и Белорусије'', навео је Мали.
Додао је да за реализацију тог Закључка није потребно обезбедити финансијска средства у буџету Србије већ да је банкама омогућено закључење анекса уговора којим ће корисници кредита моћи да рефинансирају обавезе из прве гарантне шеме.
''А све у циљу побољшања отплатних капацитета тих субјеката“, навео је он.
Напоменуо је да делује да је ова помоћ мала, али да ће много значити предузећима чије је пословање погођено сукобима у Украјини.
Подсетио је да је проглашењем ванредног стања у марту 2020. године услед пандемије вируса корона држава предузела мере подршке привреди како би се повећала ликвидност привредних субјеката, а у циљу ублажавања економских и финансијских последица.
Мали је истакао да је држава до сада издвојила око 8,8 милијарди евра за помоћ привреди и грађанима, а једна од мера је била доношење Уредбе о утврђивању гарантне шеме чиме је банкама омогућено да пласирају износ до две милијарде евра кроз реализацију кредита.
С обзиром на то да, како је додао, нису сва средства искоришћена, рок за закључивање уговора о кредиту је продужен, а држава је препознала и потребу за одобравањем додатних 500 милиона евра помоћи у циљу одржавања ликвидности.
Према његовим речима, тиме је укупан износ средстава пласираних путем прве гарантне шеме достигао износ од 2,5 милијарди евра, а истовремено рок за пуштање кредита у течај је продужен до 31. јула 2022. године.
Мали је навео да су банке до 31. марта 2022. године пласирале клијентима око 2,3 милијарди евра, кроз 39.248 уговорених кредита.
Подсетио је да је у априлу прошле године донет Закон о утврђивању друге гарантне шеме као мере додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије, чиме је одобрено додатних 500 милиона евра помоћи.
Такође, у децембру 2021. године измењен је Закон о другој гарантној шеми чиме је предвиђен изузетак да кориснику кредита, који спада у предузетнике, микро, мала и средња предузећа која послују у секторима путничког транспорта, угоститељства, туристичких агенција и хотелијерства у градовима, може бити одобрен кредит обезбеђен гаранцијом, уз испуњење прописаних услова.
''Усвајањем Закона о утврђивању друге гарантне шеме поставило се питање рефинансирања обавеза корисника кредита пословних банака другом гарантном шемом, због чега је размотрена опција да се дозволи рефинансирање“, навео је Мали.
Истакао је да без обзира на бројне потресе које сада понајвише изазивају сукоби у Украјини и енергетска криза, у Србији и даље постоји раст привредних активности.
Нагласио је да су српске јавне финансије стабилне и под контролом, а да је удео јавног дуга у БДП-у тренутно на нивоу од 52,1 одсто што је, истиче, далеко од нивоа Мастрихта од 60 процената.
''Веома важан индикатор је и стопа незапослености која је између 10 и 11 одсто. Такође, дефицит ће ове године бити до три одсто јер имамо неупоредиво бољу наплату ПДВ-а него што смо планирали", објаснио је Мали.
Додао је да Влада Србије помно прати ситуацију у свету и на време предузима низ активности како би заштитила интересе и грађана и привреде.
