Мање подстицаја за високо развијене

Министарство привреде Владе Србије расписало је јавни позив за доделу подстицајних средстава инвеститорима који уложе најмање 100.000 евра и запосле 10 радника.
d
Фото: Dnevnik.rs

Но, највећа подстицајна средства добијају инвеститори који улажу  у општине које су према степену развијености разврстане у девастиране, док су најмање за она која су у првој категорији развијености. За ту прву групу развијености, према конкурсу Министарства привреде су и највећа улагања инвеститора и износе најмање 500.000,00 евра  уз обавезу запошљавања 50 нових радника.

Јавни позив је отворен до утрошка средстава, а држава је ове године за ту намену издвојила 420.000.000,00 динара, али се за  критеријуме о развијености региона и општина  узима Уредба Владе Србије о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014.годину. Према том акту, разврставање региона у Србији врши се на основу вредности бруто-домаћег производа по глави ставновника у региону у односу на републички просек. Као развијени региони који остварују вредност БДП изнад вредности републичког просека сматрају се Београдски регион и Војводина, а као недовољно развијени региони чија је вредност БДП испод вредности републичког просека су регион Шумадије и Западне Србије  као и региони Јужне и Источне Србије.

Мада се овај степен развијености локалних самоуправау  Србији користи већ неколико година, неке војвођанске општине нису задовољне “својим местом” у Уредби , јер оцењују да им утврђени распоред више штети , него користи и због тога су од Министарства финансија Владе Србије тражили да се уради нова листа развијености општина. Тако је Милан Глушац, сада председник Општине Врбас, у време док је такође био челник врбаске општине, затражио да се преиспита статус стечен раније у економски бољим околностима истичући да “необјективним третманом општина Врбас губи могућност учешћа на конкурсима”.

- Више хиљада радника остало је без посла у последњих десетак година у општини Врбас, чувеном центру прехрамбене индустрије, с фабрикама “ Карнекс”, “Витал”, “ Медела” и шећераном “Бачка”- објашњавао је Глушац. - Број запослених је у нашој општини од почетка приватизације у сталном паду. Пре седам година је у нашој општини било запослено 14.559 радника, што је чинило 52 одсто радно активног или 32 процента укупног становништва, а сада ради 9.230 људи, што је непуна два одсто од укупног броја запослених у Војводини. Према подацима РЗС у седам насеља у врбаској општини има знатно више пензионера него запослених. Због ових и других економских показатеља треба преиспитати статус врбаса као развијене општине.


Опово „најсиромашније” у Војводини

Од 45 општина Војводине у локалне самоуправе прве групе, а то су оне чији је степен развијености изнад републичког просека, налази се њих 11: Бачка Паланка, Беочин, Врбас, Вршац, Кањижа, Нови Сад, Панчево, Пећинци, Сента, Стара Пазова и Суботица.  У другој групи , чији је степен развијености од 80 до 100 процената републичког просека, има 15 војвођанских општина: Ада, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бечеј, Зрењанин, Инђија, Кикинда, Кула, Нови Кнежевац, Рума, Сомбор, Сремска Митровица, Сремски Карловци и Темерин. Осамнаест  војвођанских локалних самоуправа сврстано је у трећу групу чији је степен развијености у распону од 60 до 80 одсто републичког просека: Алибунар, Бач, Бела Црква, Жабаљ, Житиште, Ириг, Ковачица, Ковин, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Бечеј, Оџаци, Пландиште, Сечањ, Србобран, Тител, Чока и Шид. У последњу групу , која означава локалне самоуправе које су изричито недовољно развијене, налази се само једна из Војводине и то Опово.


Муку са разврставањем у развијене општине има и локална самоуправа Беочин , чија се просечна плата месецима истиче као највећа у Србији, а у стварности је она знатно мања.Челници беочинске општине тврде да су први захтев за утврђивање нове јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправа поднели још 2008.године тражећи да се Беочину додели статус средње развијене општине. Допис су поновили и прошле године  и , како је изјавио Митар Милинковић, председник општине, учиниће то и ове, јер се не мире са чињеницом да се Беочин из месеца у месец истиче као место са највећом просечном платом, док је стварност таква да је она чак три пута мања.

Републички завод за статистику месечну просечну зараду израчунава према месту рада, а не према месту пребивалишта. Уколико би се заиста поредио степен развијености у које су војвођанске општине сврстане на основу Уредбе и исказане просечне зараде за март долази се до ситуације да Алибунар, који месецима има најмању просечну плату у Војводини – у марту је она била 30.279 динара – јесте у трећој групи  разијености, а Опово, чија је мартовска просечна зарада била 35.409 динара - је разврстан у изразито недовољно развијену локалну самоуправу. Дакле, без обзира што је просечна месечна мартовска плата у Опову била за 5.000 динара већа него у Алибунару, оно се сматра мање развијеном локалном самоуправом од Алибунара.

Општина Бач, такође разврстана у трећу групу разијености, у марту је имала просечну зараду од 31.903 динара, што је такође мање од оповачке просечне зараде. Мање од просечне зараде у Опову имале су и неке друге војвођанске општине, али су и поред тога сврстане међу развијеније, па самим тим и са мањим могућностима да користе државна средства која се деле по основу развијености. Уредбом је Врбас сврстан у прву групу развијености која означава развој изнад републичког просека, а просечна мартовска плата била у овој општини је износила 39.831 динар, што је знато мање од рецимо Апатина, Руме, Сомбора, Сремске Митровице и неких других општина које су у другој групе развијености јер се сматра да имају развијеност у распону од 80 до 100 процента републичког просека.

Да се развијеност мери висином просечних плата,  добар део војвођанских општина би “изгубио стасус” развијених, а има и оних који би из групе мање развијених прешле у “виши статус”. То би делу општина отворило многа врата и олакшало довођење инвеститора. Мада, то не би требало и не би смело да буде једини разлог због којих инвеститора у појединим општинама нема. Јер и од способности самих општина зависи да ли ће инвеститори у њу доћи и ту им помоћ државе ни уредби није потребна.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести