Лане је, показују подаци, просечна нето зарада у Војводини износила 47.095 динара, стопа запослености била је 47,3 одсто, а незапослености 10,5 одсто, док је стопа неактивности била 47,2 одсто.
Ти подаци показују да је Војводина лане имала највећи проценат запослености у Србији, као и најмању стопу незапослености, с обзиром на то да је она 2018. на нивоу државе износила 12,7 одсто. Војводина је лане имала мању стопу незапослености од свих других региона у Србији.
Од укупног броја запослених у Војводини у прошлој години, њих 545.000, у правним лицима радило је 431.300, код предузетника и оних који обављају самостално своју делатност било је 92.600 радника, као и 22.000 регистрованих индивидуалних пољопривредника.
Највише су грађани Војводине лане приходовали из радног односа, односно од плате, и то 49,1 одсто, а одмах иза тога су пензије – 31,9 одсто. Подаци РЗС-а показују да су грађани Војводине лане на име примања из иностранства забележили 1,7 одсто, што је више од свих других региона у Србији.
Грађани Војводине лане су 34,9 одсто својих прихода издвајали за храну и безалкохолна пића.
Осим тога, 3,5 одсто је потрошено за алкохол и дуван, 5,7 одсто за одећу и обућу, 16,7 одсто за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива, 4,3 одсто за опрему за стан и текуће одржавање, 4,5 одсто за здравље, 8,2 одсто за транспорт, 5,2 одсто за комуникације и рекреацију и културу, 1,4 одсто за образовање, а 3,1 одсто за ресторане и хотеле.
У друмском саобраћају у 2018. године у Војводини је било регистровано 738 аутобуса, који су превезли 22.828.000 путника, као и 2.131 теретни аутомобил, који су лане превезли 2.668.000 тона робе. Када је градски превоз у питању, лане је у 612 аутобуса у Војводини превезено 103.864.000 путника.
Лане је извоз из Војводине, показују подаци РСЗ-а, био 668,5 милијарди динара, а увоз 763,3 милијарде.
Љ. Малешевић
