Наиме, ове године објављени су позиви за куповину бањског комплекса „Златар” у Новој Вароши, Врањске бање и „Жубора” у Куршумлијског бањи, а понуђачи су Републичка дирекција за имовину и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. У портфолију Министарства за приватизацију је још неколико бања које чекају на приватизацију: Рибарска бања у Крушевцу, „Гејзир” у Сијаринској бањи, „Меркур” у Врњачкој бањи, Специјална болница за рехабилитацију у Бујановцу, Институт за лечење и рехабилитацију Нишка бања, Специјална болница у бањи Ковиљачи, Специјална болница „Златибор” у Чајетини, Сокобања и „Термал” у Врднику.
У буџету за наредну годину за Републичку дирекцију за имовину предвиђено је око 11 милијарди динара, десет милијарди динара више него ове. Разлог за неуобичајени раст своте намењене Републичкој дирекцији за имовину је то што држава намерава да наредне године откупи бање од Фонда ПИО.
Подршка развоју бањског туризма
Већ дуже се прича о бањском туризму и великим српским потенцијалима, али су многе бање и рехабилитациони центри протеклих година пропали, зарасли у коров и затворени су за туристе и пацијенте јер се између државе и Фонда ПИО, који је претходних деценија издвајао новац за њихову изградњу, водио спор.
Тек сада је нађен начин да се спор с пензионим фондом реши, држава постане титулар па самим тим тражи и нађе начин да се бање и рехабилитациони центри врате у функцију и што пре постану места примамљива и за туристе, као и оне којима је потребно лечење.
Влада Србије је својим закључком из прошлог месеца предвидела да се током 2020. године удео имовине Фонда ПИО у непокретностима у бањама, уз накнаду која је процењена на десет милијарди динара, пренесе у својину Републике Србије. По оцени Фискалног савета Србије, пораст од десет милијарди динара је заправо једнократне природе.
Управо због тога се у републичком буџету за 2020. годину, на разделу Републичке дирекције за имовину, та трансакција исказује као капитални расход, док ће у билансима Фонда ПИО исти износ бити евидентиран као примање од продаје непокретности.
Уколико се реализује план Владе Србије да држава
наредне године постане титулар свих бања и рехабилитационих центара који чекају приватизацију, стварају се услови да се кроз јавне огласе и продају реше вишегодишњи проблеми, а многи објекти су и запуштени.
Љ. Малешевић
