Мрежа за озелењавање финансијског система је један од водећих покрета финансијских институција усмерених ка „озелењавању“ глобалног финансијског система, а тренутно има 94 чланица и 15 супервизора, међу којима су највеће централне банке света и међународне финансијске институције.
Како се наводи у обавештењу ове групације НБС, наводи се да је централна банка Србије показала да је искрено посвећена управљању климатским ризиком и да ће њено чланство позитивно допринети раду наведене групе.
Данашњи дан није могао да буде бољи по Народну банку Србије! На дан када обележавамо 137. рођендан наше институције добили смо међународно признање за напоре које улажемо у нови аспект деловања, за активности за које се залажемо и којима стремимо. Развој економије и заштита животне средине морају ићи раме уз раме једно са другим. Никако не смеју бити конкурентни, већ треба да се међусобно допуњују, каже се у саопштењу НБС.
Гувернерка Јоргованка Табаковић навела је да Народна банка Србије "не жели да прати трендове, нити да дозволи или оправда неисправно коришћење финансијских средстава прикупљених за ''зелене пројекте'' (тзв. greenwashing)".
Својим активностима у домену надлежности централне банке настојимо да промовишемо здраву животну средину, а улагања у ''зелене пројекте'', ''зелене обвезнице'' и подизање свести о заштити животне средине будући су носиоци привредног развоја свих европских земаља, истакла је Јоргованка Табаковић.
Ширина чланства у НГФС покрива 85 одсто глобалног БДП-а, као и преко 75 одсто глобалне емисије штетних гасова. Чланство НГФС чине све водеће централне банке како развијених, тако и земаља у развоју, као и кључне супервизорске институције на глобалном нивоу (међу којима су Банка за међународна поравнања - БИС, Европска банка за обнову и развој - ЕБРД, Европска инвестициона банка - ЕИБ, Међународни монетарни фонд - ИМФ, Светска банка - WБ, Међународна финансијска корпорација ИФЦ и бројне развојне банке).
Сврха ове "мреже“ је да помогне у јачању глобалног одговора неопходног за испуњење циљева успостављених Париским споразумом кроз адекватнију улогу финансијског система у управљању ризицима и мобилисању капитала за зелене и нискоугљеничне инвестиције, чиме се даје допринос еколошки одрживом развоју, наводи се у саопштењу НБС.
Идеју зелене економије би требало сагледати у светлу подизања свести сваког појединца, као и институција - зашто уништити па онда градити, зашто сећи шуме па пошумљавати? Наш је задатак да осмислимо и спроводимо зелени реализам, а не зелени фанатизам. Свака анализа утицаја на раст, доходак, животни стандард мора да сагледа утицај на човека, на његово здравлЈе, радну способност, будуће нараштаје и оно што градимо за њих. Економија је еко систем, као и природа. Ту дисторзије увек наплате данак и ми то не желимо да дозволимо. Природни еко-систем дозвољава да буде исправљен у одређеној мери и да послужи као подршка економском развоју. Али без њега, без биљака које дишу, ни људи не могу да постоје. Зато је данас тема ''Зеленог лабуда'', једно од главних питања за дискусију на свим економским скуповима, нагласила је гувернерка Табаковић.
Свој јасан став о овој теми Народна банка Србије је истакла током овогодишњег РЕ-СЕТ самита, додаје се у саопшењу.
Табаковићева је тада рекла да Народна банка Србије већ дуже време пажљиво анализира оваква дешавања и прати промене у међународном окружењу.
Као и на осталим пољима свога деловања, увек доносимо одлуке одмерено, након свеобухватних анализа. Једино тако смо сигурни да ће евентуална прилагођавања бити реализована на прави начин. Никада нам није циљ да донесемо било какву одлуку само да бисмо пратили глобалне трендове. Никада не бисмо дозволили да активности централне банке буду основ за греенwасхинг - једнако присутан тренд којим се средства намењена еколошким пројектима користе за друге намене. Тиме се обезвређују не само појединачни пројекти већ и читав концепт ''зелене'' економије, рекла је гувернерка.
Она је истакла да развој домаће економије, који се све више заснива на производњи и изградњи капацитета и инфраструктуре - "не сме да стане, и да треба да буде еколошки потпомогнут и оријентисан, никако угрожен".
Развој земље и економског стандарда грађана симбиотски је повезан с растом еколошког и животног стандарда - с повећаном свешћу и деловањем у смеру ''озелењавања'' домаће економије. Народна банка Србије већ неколико година у назад део девизних резерви улаже у висококвалитетне, сигурне и ликвидне ''зелене обвезнице'', чиме на најтранспарентнији начин подржава залагања за заштиту животне средине, каже се у саопштењу НБС.
