Из НБС наводе да су краткорочна инфлациона очекивања представника финансијског сектора наставила да се крећу око нивоа од 4,0 одсто и да према резултатима анкете агенције Ипсос, представници финансијског сектора очекују да ће инфлација у јануару 2023. године износити 4,2 одсто.
Истовремено, према резултатима фебруарске анкете агенције Блумберг, инфлациона очекивања финансијског сектора за фебруар следеће године су нешто нижа и износе 4,0 одсто.
Када је реч о инфлационим очекивањима привредника, она су према резултатима анкете Ипсоса, у јануару остала непромењена у односу на претходну анкету и износе 6,0 одсто.
Међутим, оцена ценовних притисака и у погледу инпута и сопствених финалних производа, односно услуга, нижа је него у претходној анкети, што би, како наводе из НБС, могло да укаже на ублажавање ценовних притисака у привреди.
Инфлациона очекивањима за две и три године унапред су и код финансијског сектора и код привреде нижа у односу на краткорочна и крећу се у распону од 3,0 до 3,5 одсто, за финансијски сектор и од 4,5 до 5,0 процената у сектору привреде.
Овакви резултати анкете указују на то да и финансијски сектор и привреда садашњу вишу инфлацију доживљавају као привремену, што је уједно и оцена Народне банке, као и већине водећих централних банака у свету, наводе из НБС.
Истиче се да усидреност инфлационих очекивања, у чијој се основи налази стабилност девизног курса, доприноси повећању ефикасности монетарне политике у одржавању ниске, стабилне и предвидиве инфлације у средњем року, што је један од неопходних предуслова одрживог привредног раста.
