На сусрету Форума менаџера изнети су и подаци ОЕЦД-а да је Србију од 2000. године напустило више од 650.000, углавном младих људи, а према прошлогодишњем истраживању Министарства просвете, сваки четврти студент жели да школовање настави у иностранству, а две трећине жели да настави тамо да живи.
Драган Лончар, професор и продекан за сарадњу са привредом Економског факултета у Београду, изнео је процену да би у наредним годинама Србију могло да напусти и до 25 одсто школоване и млађе популације.
"Оно што наша памет извози у ИТ сектору компензује се трошковима одласка наших људи у иностранство", рекао је Лончар и додао да тешко можемо да зауставимо "одлив мозгова", али можемо да останемо у комуникацији и да се они у једном тренутку врате.
"То би био вишеструки добитак за нашу државу, не само у смислу дознака које годишње износе три милијарде евра, већ у смислу трансфера знања и технологија", казао је он и навео да у нашем банкарском сектору већ сваки пети запослени има страну диплому.
Лончар поручује да треба радити да се млади мотивишу да остану, али ако оду треба радити на томе да се у једном тренутку врате у Србију.
Бојана Симеуновић, саветница за креативне индустрије и науку председнице Владе Србије, истакла је да ће уследити формирање тела за циркуларне миграције.
"Када кажемо циркуларна миграција то значи да одлазе и враћају се, а идеја је да то тело постане једна станица у којој ће људи који желе да се врате имати све информације", рекла је она и додала да краја године бити изнете конкретне инцијативе.
Симеуновић је навела да се инсититира и на дигитализацији, реформи образовања и креативним индустријама како би се већи број висококвалификованих младих вратио у Србију, а најавила је и измену прописа како би се омогућило да се странци лакше запошљавају у Србији.
Државна секретарка у Министарству за рад и запошљавање Бојана Станић, нагласила је да је формирано координационо тело Владе Србије које се бави проблемом одласка младих.
"Задатак је да се успори одлазак људи у иностранство, да се врате они који су отишли и да привучемо стране стручњаке, а без привреде координационо тело и мере не играју никакву улогу, јер би требало да имамо где те људе да запослимо", рекла је она.
