Наиме, од 1. јануара почиње да важи индексација пензија по такозваној швајцарској формули.
То практично значи да ће примања 1,7 милиона пензионера у Србији расти по моделу који подразумева усклађивање 50 одсто с инфлацијом и 50 одсто с растом просечне зараде.
Минимална цена рада по сату од ове године увећана је на 172,54 динара (нето), што је повећање од 11,1 одсто у односу на досадашњи износ. Након повећања, минимална месечна зарада износиће просечно током 2020. године 30.022 динара.
У години за нама, минималац је био 27.022 динара. Минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање за 2019. годину износила је 155,30 динара (нето) по радном часу.
Влада Србије усвојила је 13. септембра 2019. године Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2020. године. Процењује се да минималну зараду сада у Србији прима око 350.000 запослених.
У 2018. години, минимална цена рада по сату била је 143 динара, претходно, 2017. тај износ је износио 130, а 2016. године 121 динар, колико је радни час коштао и 2015. године.
Када се погледа статистика, цена минимално вреднованог радног сата 2011. године била је 95 динара, па су тако радници на минималној заради примали 15.960 динара месечно.
Наредне године, односно 2012. минималац је порастао на 17.952 динара, а годину касније на 21.160, колико је минимална плата износила и у 2014. години.
Такође, нови пакет пореских закона, као и измене и допуне постојећих, које је Скупштина Србија усвојила почетком децембра прошле године, ступли су на снагу првог дана ове године, док се почетак примене одређеног броја донетих закона очекује током године.
На листи су бројна законска решења, попут Закона о порезу на добит правних лица, о порезима на имовину, на употребу, држање и ношење добара...
За привреду је можда и најзначајније што један пакет законских мера подразумева смањења намета на рад. У питању је повећање неопорезивог дела зараде с 15.300 на 16.300 динара, као и смањење стопе доприноса на терет послодавца с 12 одсто на 11,5. Тиме се укупно оптерећење зарада смањује са 62 процента на 61.
На листи нових законских решења која ступају на снагу у 2020. години су и Закон о извршењу и обезбеђењу, којим се уводи анонимно и електронско јавно надметање за непокретности које се продају у извршном поступку.
Сви послови који буду закључени код нотара, аутоматском разменом података биће прослеђени у локална пореска одељење, што ће грађанима уштедети време и новац.
Закон о алтернативним инвестиционим фондовима примењиваће се од 19. априла, а доноси нове могућности финансирања, али и средњих предузећа у виду „crowdinvesting”-а односно групног финансирања, кроз које већи број инвеститора улаже мање суме новца.
– Осим тога, уведен је читав низ подстицајних мера које се тичу запошљавања нових и новонастањених лица – казала је државна секретарка у Министарству финансија Славица Савчић. – Тиме ћемо поспешити запошљавање младих људи током 2020. године.
На снагу ступају пореске олакшице које се односе на компаније које повећавају број запослених или она предузећа која запошљавају лица која нису била у радном односу током 2019. године.
Постоје и подстицаји за грађане Србије који живе у иностранству уколико се врате и запосле у Србији. За њих је предвиђено смањење основице за обрачун пореза и доприноса од 70 одсто у периоду од пет година.
Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана и Предлог закона о доприносима за обавезно социјално осигурање предвиђају, на пример, продужење рока за коришћење старих пореских олакшица за запошљавање нових радника до 31. децембра 2020. године.
З. Делић
