Најчешће су претоварени шљунак, песак и камени агрегати са учешћем од 29 одсто. Угаљ је на другом месту са 22 одсто, а нафта и нафтни деривати на трећем, са 13 одсто. На четвртом месту налазе се руде са 12 одсто учешћа у претовару робе.
Када је реч о количинама терета, највећи раст претовара забележен је код угља, за 87 одсто више него на крају прошлогодишњег другог квартала, због увоза овог енергента.
Житарице су имале највећи пад – претоварено је 77,5 одсто мање у односу на исти период 2022. године.
У међународном путничком саобраћају Агенција је до 1. јула евидентирала 592 пристајања и 76.000 путника. У поређењу са истим периодом у претходној наутичкој сезони, пристајања је било за 6,9 одсто мање, али је била боља попуњеност крузера , јер је забележено за 27 одсто више путника.
На међународном пристаништу у Београду остварена су 242 пристајања, у Новом Саду 161 а у Доњем Милановцу 113. У Голупцу је забележено 68 пристајања, у Смедереву четири а први крузер је евидентиран на новоотвореном пристаништу у Сремској Митровици.
Највише путника искрцало се у престоници – 31.660.
Агенција је, иначе, у 2022. години забележила 1.419 пристајања и 135.251 путника на међународним путничким пристаништима у Србији. Ти резултати указују на опоравак крузинг индустрије.
До краја 2023. године очекују се бољи резултати него у прошлој, због укупног полугодишњег раста претовара и повећања цене жита на међународном тржишту, које би требало позитивно да утиче на домаћи извоз.
З. Делић
