Следе мењачнице, казина и област рачуноводства.
Некретнине су најизложеније претњи од прања новца јер се тренд пласирања прљавог новца најчешће одвија кроз инвестирање у изградњу стамбено-пословних објеката и куповину непокретности. Претња од прања новца у том сектору посебно је изражена код физичких лица, односно инвеститора у изградњи некретнина, који те непокретности потом продају и на тај начин прикривају незаконито порекло уложених пара.
Доста новца опрано је приликом куповине државних и друштвених предузећа кроз приватизацију. Управо то представља само почетну тачку прања новца јер када та предузећа постану власништво неког физичког лица или буду под његовом контролом, нелегални новац се пере кроз делатност, а заправо се обично одвија кроз позајмице нових власника ради одржавања привида пословања у оквирима регистроване делатности. На крају, новац је обично опран или продајом или подизањем кредита, где се као средство обезбеђења даје имовина купљеног предузећа или из његове добити која је релаксирана за трошкове који су покривени прљавим новцам.
У последње време, наводи се у Националној процени ризика од прања новца, уочено је да се оно обављало преко великог броја предузећа, од којих је већина и отворена управо за ту намену. У тим случајевима без стварног пословног односа сачињава се пословна документација неистинитог садржаја, која служи као основ за новчане трансакције. На основу неистините и лажне документације обави се трансфер новца, преко разних особа новац се подиже у земљи и иностранству и у износу умањеном за проценат услуге, враћа уплатиоцима у готовини.
Код мењачница је присутан средње висок ниво претње од прања новца јер се код нас још увек велики обим плаћања обавља у готовини, што за последицу има честе конверзије ефективног страног новца у динар и обрнуто. Казина такође представљају изложену претњу од прања новца јер су активан кеш-сектор у којем се и уплате играча и исплате добитка обављају готово искључиво у готовини. Казина су, показују анализе, посебно атрактивна особама које су блиске или припадају криминалном миљеу.
Из тог документа произлази да су привредна друштва која су била укључена у прање новца користила услуге рачуноводствених агенција да би се добио привид легалних пословних активности. То је нарочито изражено у случајевима прања новца код којих су предмет прања били приходи из пореских кривичних дела.
На основу анализираних података из процесуираних предмета од 2013. до 2017. године, по облику организовања, највише прљавог новца је прошло преко привредних субјеката у форми друштва с ограниченом одговорношћу, док су најугроженија мала привредна друштва за која је претња од прања новца далеко већа него код других облика организовања.
Један од закључака из процене ризика указује и на растући тренд у погледу прања новца кроз кривична дела високотехнолошког криминала, а посебно пословне преваре електронском поштом.
У Националној процени ризика се, на основу анализе кривичних дела која претходе кривичном делу прања новца, те анализе прегледа прекограничних претњи, свеукупна процена претњи од прања новца у Србији оцењује као средња, с теденцијом без промене. Као средња је оцењена и национална рањивост од прања новца на основу анализе способности државе да се одбрани од прања новца и анализе секторске рањивости.
Љ. Малешевић
