Некад се дешава да после неке поправке у кући или одласка код аутомеханичара рачун буде висок и изнад очекивања потрошача, пре свега због тога што мајстор на самом почетку потрошачу није рекао оквирну цену поправке. Срећом, ускоро би то требало да се измени, односно сви који пружају услуге: од козметичара, водоинсталатера, електричара, аутомеханичара...мораће потошачу унапред да дају прорачун уколико је услуга скупља од 5.000 динара.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, ставка да се потрошачу пре поправке мора рећи колико би она могла коштати у случају да је износ виши од 5.000 динара, постоји у Закону о заштити потрошача, док за мање износе та обавеза не постоји. - То је добра ствар и показује да идемо у корак с Европом, односно правилима која тамо важе - каже Драгић. - За износе веће од 5.000 динара мора се казати колико би поправка могла да кошта како би потрошач могао да се одлучи да ли ће ангажовати мајстора. Када потрошачу мајстор, односно онај који пружа одређену услугу, каже колико би поправка требало да кошта, односно израчуна оквирну цену, онда не би требало да се деси да цена поправке не одговара реченом износу.
Он указује да након што пружалац услуге каже потрошачу цену поправке и уколико је потрошач сагласан с понудом, сервисер/мајстор може да почне да ради.
- Сваки мајстор има свој ценовик и мора потрошача да упозна с њим и да га обавести које се све услуге наплаћују. Наиме, наплаћује се и излазак на терен, како би се утврдио квар, без обзира да ли ће услуга/поправка и бити урађена - каже Драгић.
Да сваког потрошача интересује колико би поправка могла да кошта и пре него што се квар утврди, каже власник д.о.о. “Електро Јари” Мирослав Јари и истиче да већ тада упознаје потенцијалну муштерију да се излазак на терен и утврђивање квара наплаћује, те да та услуга кошта око 10 евра.
- Већ приликом првог контакта с потенцијалним потрошачем саопштавам да је саставни део цене поправке и излазак на терен - каже Јари. -Наравно, тек када се констатује квар и утврди шта није у реду с уређајем, потрошачу кажем цену поправке, без обзира на износ. Да ли ће до поправке доћи зависи од потрошача, али они морају да знају да је саставни део цене поправке и излазак на терен јер је за долазак, као и констатацију квара потребно знање и време, али и новац јер морам доћи на лице места. Неретко се дешава да потрошачи питају да ли могу успут да дођем до њих само да констатујем квар, али то, просто, није могуће јер се мора доћи и видети апарат како би се тачно знало шта је у питању.
Он указује да је било случајева да, након што се утврди квар, потрошач не жели поправку, понекад и не жели да плати долазак, иако је обавештен о томе да се та услуга наплаћује, али да углавном нема већих непријатности приликом саопштавања цене поправке и да се углавном она и уради.
- Понекад се дешава да потрошач тражи да се квар костатује преко телефона, односно да они објасне шта ради или не ради, да ли апарат прима воду или не и слично па да на основу тога утврдим квар. “Поправке” преко телефона је немогуће урадити јер се без доласка тешко може утврдити о чему се ради - указује Јари.
- Избор сервисера веома је важан како би потрошачи могли да заштите своја права - каже Марко Драгић. - Зато је потребно да када контактирају некога провере да ли је реч о регистрованом правном лицу, које има ПИБ, матични број, а за то је најбоље погледати у АПР. У том случају су, ако након поправке дође до неких проблема, заштићени и могу да уложе приговор, рекламацију или да поднесу тужбу, док заштиту не могу добити уколико као сервисера ангажују физичко лице.
Д. Млађеновић
