Вицегувернер НБС Драгана Станић каже за Танјуг да су до сада програмери, физичка лица, били у прилици да њихове апликације буду бесплатно преузимане са једног дела сервиса Гуглове продавнице, а да је за власнике апликација важно да се њихови производи постављају на другом делу Google PlayStore-а, где је то на комерцијалној основи.
"Гугл до недавно то није омогућавао никоме у региону и било је мишљења у јавности да то онемогућава НБС својим законским прописима. Међутим, управо је супротно. Гувернер се у протеклих пар година у неколико наврата обраћала Гуглу и иницирала ту тему", објашњава Станић.
Додаје да се ова компанија недавно обратила НБС-у са питањем да ли постоје правне препреке за продају апликација.
Народна банка је, каже, разговарала са Гугловим представницима и дала им писано мишљење да не постоје никакве препреке да та компанија омогући нашим програмерима приступ овом сервису, односно, да продају апликације на глобалном тржишту.
"Надамо се да ће ова глобална компанија омогућити овај сервис и за нашу земљу у наредним месецима", рекла је вицегувернерка.
Станић каже да ће бити омогућено да корисници из Србије региструју такозвани трговачки рачун на Гуглстору што ће им омогућити да на комерцијалној основи постављају своје софтверске производе и да добију зараду од тих апликација на рачуне у банкама у нашој земљи.
Оцењује да је то врло значајно за развој ИТ индустрије у Србији, пре свега за појединачне програмере - фриленсере.
Станић истиче да је активност са Гуглом само једна од многих које се предузимају у правцу развоја, не само финансијског тржишта, него и подстицања иновација на тржишту генерално.
Зоја Кукић из Иницијативе "Дигитална Србија" каже да је Гугл у последњих годину и по дана интензивирао односе са српским ИТ и стартап тржиштем, иако та компанија у нашој земљи нема канцеларију.
Указује да у многим државама оваква могућност постоји годинама.
"Треба да олакшамо и унапредимо регулативу, да би нас било још више и да би смо били још успешнији", каже Кукић.
Тренутно је, објашњава, омогућено да домаћи програмери наплаћују своје производе на плејстору Гугла и да наплаћују унутар апликације неке додатне карактеристике, што до сада није било могуће.
Наши програмери су и до сада наплаћивали своје производе, али тако што су компаније регистровали у неким другим земљама.
"Наш закон је компликован и изазован у смислу прилагођавања, а Гугл је очигледно одлучио да се прилагоди у некој разумној мери, али питање да ли то можемо да очекујемо од других играча", рекла је она.
У организацији Иницијатива "Дигитална Србија" немају податке о броју апликација које се постављају на Гуглову продавницу са ових простора.
Наводе да Нордеусову апликацију, производ из Србије, на Гугл плеј стору има укупно 200 милиона играча док апликације гејминг студија "Ту десперадос" имају 30 милиона преузимања широм света.
