Ту конференцију организвали су немачка Фондација "Фридрих Еберт" и Социјално-економски форум Европског покрета у Србији, а представљен је најновији извештај о сиромаштву запослених у земљама Западног Балкана који се израђује у сарадњи са Европском мрежом за социјалну политику.
Резултати новог извештаја објављеног пре око месец и по дана односе се и на Србију, и они показују да је такозвано радно сиромаштво особа које имају посао опало у односу на протеклих четири-пет година, рекла је професорка на Економском факултету и директорка Фондације за развој економске науке ФРЕН Јелена Жарковић.
Тада је ниво радног сиромаштва исносио 15 одсто, а сада је 10 одсто, навела је она и оценила да то представља добар показатељ.
"Забрињава ипак то што када се погледа ко су особе које су изложене сиромаштву види да су то људи с нижим образовањем који раде несигурне послове, с делимичним радним временом, и то што имају низак интензитет рада", рекла је Танјугу Жарковићева.
То практично значи да у току 12 месеци они раде мање од два и по месеца, и углавном је реч о повременим пословима.
Они су највише изложени сиромаштву и углавном живе у вишечланим породицама где има више деце, па је самим тим проблем и генерацијско преношење радног сиромаштва, истакла је професорка Жарковић.
Она каже да је запосленост у Србији од 2013. године порасла, али да је углавном реч о ниско продуктивним, мање плаћеним пословима, за које су потребне ниже квалификације.
Стопа сиромаштва јесте пала, али су они и даље у ризику од сиромаства иако имају посао, објаснила је Жарковићева.
Потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак рекао је да уласком у ЕУ једна држава мора да достигне ниво тржишне привреде која је способна да изгради конкуренцију на јединственом тржишту.
Он је истакао да је Србија суочена с великим одливом становништва и да то није проблем само у Србији, већ на целом Западном Балкану.
"Морамо да отворимо тешка питања, односно како људи овде живе и какву перспективу имају, јер они не одлазе само због новца већ и непостојања перспективе", рекао је Међак.
Каже да је важно да се више размишља и говори о томе шта може допринети социјалном и економском развоју, да грађани то осете и самим тим одлуче да не одлазе у друге земље.
Кристијане Вестфал из Директората за запошљавање, социјална питања и инклузију Европске комисије такође је указала на проблем одласка становништва у друге земље и додала да су земље Западног Балкана суочене са неповољним трендовима на тржишту рада, односно ниском партиципацијом.
Она је додала да је учешће жена у запослености ниже, и да иако су разлике између региона и земаја ЕУ велике када је ова област у питању, и у ЕУ такође постоји нижи удео жена у укупној запослености.
Вестфалова је рекла да потребно је да се реше многи изазови и да је у региону проблем управо дугорочна незапосленост, односно то што су људи годинама без посла.
"Доста људи напушта регион и јавља се мањак радне снаге, и приметно је да је много тешко пронаћи неке професије попут занатлија", рекла је Кристијане Вестфал.
Она је истакла да је важно ухватити корак са стандардима ЕУ.
Ако би раст БДП-а у земљама Западног Балкана био пет одсто годишње у континуиитету, било би потребно 20 година за достизање нивоа животног стандарда у ЕУ, рекла је Вестфалова.
