Равноправни и у Катастру: Супружници - сувласници стечене имовине

НОВИ САД: У Србији је тек свака четврта некретнина у власништву жена, а 11 одсто је у мешовитом поседу, што сведочи о томе да је родна равноправност, када је поседовање некретнина у питању, на ниским гранама.
Katastar u Novom Sadu Foto: Dnevnik.rs/B. Lučić
Фото: Dnevnik.rs

Део неправде исправљен је од 1. јула ове године када је у Скупштини Србије усвојен нови Закон о поступку уписа у Катастар. Њиме је омогућено да супружници, који су током брака стекли стан или кућу, буду аутоматски уписани као сувласници. То ће, сигурно је, помоћи економском оснаживању припадница лепшег пола.

Поменуто законско решење предложили су Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД, кабинет председнице Владе Србије, Републички геодетски завод те Економски кокус Народне скупштине Србије. О разлозима који су били важни када је тај амандман предложен директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић каже:

Имовина стечена у браку је и до сада по закону била третирана као заједничка, али у пракси се неретко дешавало да се као власник упише само мушкарац, објашњава она.


Мање од трећине на високом положају

Негативну слику о родној равноправности даје и слика о радним местима. У Србији је запослено 43,7 одсто жена и 56 одсто мушкараца. Још је неповољнија слика ако се погледа број припадника јачег пола на руководећим местима.

Мушкарци заузимају чак 71 одсто радних места на високом положају, што значи да је жена мање од трећине на радним местима која носе већу одговорност, али и већа примања, истичу у НАЛЕД-у.


Како додаје, у случају развода, жене су морале да пролазе кроз дугогодишње парнице да би доказале свој удео у власништву.

Све то непотребно је трошило време и новац свих учесника у поступку, па и судова, закључује Бојовић.

Осим лакше и брже поделе имовине, законско решење које подразумева заједничко власништво, подразумева и бројне друге погодности. По речима професора Правног факултета у Новом Саду др Ранка Кече, власник је онај ко је уписан у Катастар непокретности и он може располагати имовином – продати је, поклонити је, ставити хипотеку или је дати у закуп. У случају поделе имовине, доказивање ће бити лакше.

Закон даје могућност договора. Уколико се ради о имовини која је стечена у току брака, супружницима је остављена могућност да се само један партнер упише у Катастар као власник. При томе је јавни бележник обавезан да о томе обавести надлежне у Републичком геодетском заводу.

Потреба за тим изузетком постоји, посебно када неко од супружника у браку наследи имовину коју ће касније заједнички користити, рецимо, кућу, стан или викендицу у којој заједно живе или проводе одморе и викенде.

Та новина, сигурно је, омогућиће већу самосталност жена, а посебно  ће добро доћи женама у сеоским срединама.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести