До 1. августа 2021. године, имовина у злату и другим племенитим металима у банкама порасла је за 55,9 процената у односу на исти датум прошле године. У физичком смислу, повећана је за 31,6 тона, на 88,2 тоне са 56,7 тона забележених пре годину дана, преноси Раша тудеј (РТ).
Руска Сбербанка, у којој контролни удео има држава, постала је лидер са повећањем салда депонованих племенитих метала за 42,1 посто, или за 16,3 тоне, док је у ВТБ банци забележен раст од 105,6 процената или за 12,2 тоне.
Убрзани раст депоновања племенитих металним руских резидентних клијената почео је у априлу 2020. године након рецесије која је наступила непосредно после кризе 2014/15. године и потоње стагнације, изјавио је за РИА новости Максим Осадки, шеф сектора за аналитику Банке за корпоративно финансирање.
„Покретач овог тренда је настојање да се имовина заштити од инфлације и ниских банкарских стопа“, рекао је он.
Додао је да је званична цена злата пала за 6,6 процената од априла 2020. до августа 2021. године.
