Руско тржиште са више од 140 милиона становника, како је већ познато, суочено са санкцијама западног света; не може више да се снабдева робом из ЕУ и шире па овдашње спољнотрговинске фирме увелико раде на снабдевању тамошњих потрошача..
Као и на почетку ратних сукоба; Русима највише требају јабуке и сиреви, замрзнуто и свеже воће; али и други прехрамбени производи, затим производи из металне и хемијске индустрије, затим кућна хемија, бела техника, ауто гуме ,одећа и обућа, намештај, лим, хартија, картон.
- Практично, све им треба па домаћа спољнотрговинска предузећа у робној размени са руским трговачким фирмама имају повећање извоза месечно за шест одсто, али у неким месецима и изнад 25 одсто - каже за „Дневник" председник Сектора за трговину Уније послодаваца Србије Душко Марјановић
По његовим речима, извозним пословима не баве се сви који послују у спољној трговини већ они који су успели да се организују, а то значи да су се брзо снашли од кога да набаве потребне количине робе, испоштују рокове, обезбеде транспорт и начин плаћања.
- Од када траје ратни сукоб, генерално је повећана потражња за различитим производима, посебно онима којим се Русија пре рата снабдевала на тржиштима еврозоне. Због нараслих и непредвидљивих трошова енергената, акценат је на квалитетнијим премијум произ-
водима који су скупљи, али са чијим се продајним ценама могу лакше укалкулисати трошкови раста цена и транспорта - напоменуо је Марјановић.
Првобитно је, каже наш саговорник, било тешко пословати на руском тржишту када је Руска Федерација била искључена из међународног финансијског система SWIFT.
За извоз сви спремни да помогну
Председник Сектора трговине у Унији послодаваца Србије Душко Марјановић напомиње да спољнотрговинским фирмама у извозним пословима са Русијом свакодненво на услузи стоје Унија послодаваца Србије, сва надлежна министарства и Привредна комора Србије.
- За сва питања и инцијативе ради стварања што бољег пословног амбијента, како увоза тако и за извоз робе, помажу нам без задршке - нагласио је Марјановић.
- Једини начин је био проналажење кореспондетске банке која прихвата трансфер рубаља. Али од када је наша АИК банка купила Сбер банке у могућности је да послује у рубљама преко Гаспром банке .И зато сада такве трансакције функционишу без већих потешкоћа - нагласио је Марјановић.
- Ипак, већ од пандемије, а сада и због рата у Украјини, послодавци су принуђени да свакодневно пословање прилагођавају компликованим новонасталим околностима, прво због знатног раста трошкова пословања - раста цена енергената, затим и недостатка репроматеријала и амбалаже, проблема са транспортом као и поскупљења банкарских сулуга. Дефинитивно не постоји јасан и прецизан модел за ефикасно и сигурно пословање, јер на добар део узрока не можемо утицати и са сигурношћу планирати време и трајање ових околности нити се у таквим околноситма може планирати поуздано пословање - рекао је Марјановић.
З. Делић
