Да будемо срећни да имамо довољно гаса и нафте, да цене буду прихватљиве за грађане, а ко ће бити већински власник - шта год урадили, већински власник остаће Руси, рекао је он.
Коментаришући недавну информацију у западним медијима да се у Србији размишља и о конверзији власништва у НИС као и позицију те компаније која је за девет месеци остварила добит од око 600 милиона евра, Савић је оценио да је "све толико запетљано да нема много решења".
Прво, знамо како смо и коме продали НИС и знамо како данас функционишемо. А део тог пакета је и гасни аранжман, био је Јужни ток а данас је Балкански ток. Руси у овом тренутку чврсто седе у Србији, неће нико правити конверзију власништва НИС-а ако то не буде морао, рекао је он.
Додао је да и ако буде морала да се прави конверзија у којој би Србија постала већински власник, "то ће бити само из формалних разлога".
Буџет би био здравији да је енергетика "истерана на чистац"
Савић је изјавио да би буџет био здравији да је држава у енегетском сектору истарала ствари на чистац, с обзиром да битно утиче на повећање дефицита.
Само да је то урађено у енергетском сектору, верујем да би имали много здравији буџет, него што сада имамо, рекао је Савић за Танјуг.
Говорећи о већем дефициту буџета који предвиђа ребаланс, а то је са три на готово четири одсто, оценио је да је ту највећи проблем управо енергетски сектор.
Уз околност да цене енергената у свету расту, навео је да смо потрошили 600 милиона евра за увоз струје и подсетио да је Србија деценијама производила довољно струје за сопствене потребе.
Деценијски проблем је лоше управљање ЕПС-ом. Неки људи су ''седели на ушима'', почевши од министарке, па до руководства ЕПС-а, а изгледа да је помало и актуелно руководство државе. Требало је реаговати раније, а не да дођемо у ситуацију да немамо довољно угља за производњу струје, што се није дешавало чак ни 90-тих за време санкција, рекао је он.
Упозорио је и на проблеме крађе струје и губитака на мрежи, а као запањујући оценио је податак да се на ЕПС тендере просесчно јави 1,7 понуђача.
То је мање више једна понуда по тендеру. Делује да нема конкуренције у извођењу радова, рекао је он.
Савић је приметио да су у случају ЕПС-а субјективни проблеми у равни објективни.
Ништа не може променити цену струје у свету, али смо се могли припремити да не буде толики увоз, рекао је он.
Говорећи о Србијагасу, рекао је да не може да буде сигуран шта је извор проблема о којима се говори када је та фирма у питању.
Да ли је то због лошег управљања, да ли је то зато што Србија решава социјална питања преко цене гаса... Не могу пређем преко чињенице да многа предузећа губиташи деценијама дугују за гас, рекао је он.
Говорећи о ребалансу, Савић је истакао да је значајан извор вишка новац у буџету инфлација, односно повећање цена што доноси већи приход од ПДВ-а.
Иако не функционишу лоше ни привреда ни власти који је воде, али је пре свега тај вишак последица високе инфлације. Неки новац се скупио од тих високих прихода везаних за инфлацију, рекао је он.
Оценио је да су задуживања од Развојног фонда Абу Дабија и ММФ-а изнуђени потези.
Дошли су, то је мало невероватно, после изјава из Владе Србије и од председника да Србија нема потребе да се задужује, да је стање буџзета и јавних финансија добро, рекао је он.
Савић је рекао да је учешће јавног дуга у БДП-у 55-56 одсто, али то не значи да је стање у јавним финансијама у Србији стабилно.
Да је стабилно па не би узимали ових 3,5 милијарде додатних кредита - то је изнуђено. То је између осталог последица да треба обезбедити повећана средства за енергенте где не знамо шта ће се десити са ценама, рекао је он.
Планирану потрошњу од седам одсто буџета на инфраструктурне пројекте оценио је као јако добар потез.
Али добар део новца ће нажалост отићи на беспотребне трошкове који су били оправдани на почетку пандемије, а Србија је наставили и даље то да финансира. Не могу да кажем да помоћ младима од 100 евра није добродошла, али добар домаћин размисли шта то значи за буџет државе Србије, рекао је он.
Савић је рекао да некако неусклађено делује прича да нам је стање јавних финансија јако добро, а да се са друге стране задужујемо за 3,5 милијарде.
Он очекује даље продубљивање светске кризе, те да ће се проблеми у јавним финансијама појавити не само у Србији.
Треба очекивати нова задуживања, и неке не тако велике проблеме у финансирању јавних потреба државе, поручио је он.
