Економиста Светске банке у Србији Лазар Шестовић каже да постоје бројна дешавања у Европи и свету која утичу на развој и успоравање раста БДП-а, али да, што се тиче могућих међународних криза, СБ нема никакву најаву да је то нешто што се може десити у непосредној будућности и да ће имати директан утицај на кретања у Србији.
Објашњава да, у контексту регионалног економског раста и прилива инвестиција, постоје два позитивна фактора која утичу на раст, како у Србији, тако и у региону.
– Један су још релативно ниске каматне стопе, што значи да су трошкови финансирања повољни – навео је Шестовић. – Други позитивни фактор је чињеница да читава Источна Европа, па и читава Унија, расте заиста необично високим стопама. То се све аутоматски прелива на Србију зато што је наша земља веома интегрисана у европске токове производње.
Што се брже развија ауто-индустрија у нашој и суседним земљама, попут Аустрије и Румуније, „то смо ми већи извозник ка њима, па је самим тим и наш раст већи”.
– Управо то за садаСрбија користи, као и наши суседи – каже он. – Међутим, колико ће све то трајати, тешко је рећи. Постоји изборни циклус у ЕУ следеће године. У великим чланицама ЕУ се такође очекују избори, то су све неизвесности које ми не знамо како ће утицати на очекивања привредника и инвеститоре. Свакако да смо ми директно изложени том утицају јер имамо око шест процената БДП-а годишње у форми страних директних инвестиција сваке године, тако да њихово евентуално смањење значајно утиче на развој БДП-а.
Стране директне инвестиције на Западном Балкану су прилично ограничене, напомињу у СБ-у, и наводе: „Просек по глави становника на ЗБ (2.600 долара у 2015. години) је мање од половине СДИ-ја по глави становника у источноевропским државама чланицама ЕУ, а износи само седмину просека ЕУ”.
Колико је могуће ојачати економије Западног Балкана и шта је неопходно урадити, Светска банка даје у извештају за ову годину, који је представљен јавности.
Поставља се питање какве су стране директне инвестиције (СДИ) потребне Западном Балкану.
Светска банка у истом извештају одговара да, иако СДИ сматрају главним каналом за трансфер технологија у земљама у развоју, нису све СДИ једнако ефикасне у убрзавању раста. Временом се, наводе, показало да СДИ у аутомобилској индустрији обезбеђује преливање продуктивности за домаће добављаче ауто-делова. Слично томе, преливање продуктивности се повезује са СДИ у сектору услуга као што су информационо-комуникационе технологије, финансијски сектор или хотели и туристички сектор, као и у производњи.
Међутим, улагање у сектор некретнина и рударство, оцењују, има мало везе с домаћом привредом, поговото након завршетка изградње, а самим тим и мали потенцијал за ефекат преливања продуктивности.
Д. У.