Подаци о сивој зони, који су алармантни, показују да је илегална економија горући проблем у индустрији алкохолних пића, каже председник Групације Милош Илић, који је јуче учествовао на округлом столу у ПКС-у „Заједно против сиве економије” на којем су били и представници произвођача.
Како додаје, наша одговорност је у том сегменту веома велика зато што нелегални промет алкохолних пића значајно угрожава и живот и здравље потрошача.
Навео је да су удружања дистрибутера и произвођача припремила ходограм, односно план активности инспекцијских служби у борби против сиве економије у области алкохола.
Следимо добру праксу ходограма у индустрији дувана, текстила као и у индустрији кафе, и желимо да и наш ходограм постане део националног плана за борбу против сиве економије, казао је Илић, и додао да допринос државе треба да буде у додатном ангажману инспектора, њиховој едукацији и опреми.
Сматра да су губици државе због сиве економије у области алкохола знатно већи него што би била инвестиција у додатне службенике у инспекцијама.
Председник Групације произвођача јаких алкохолних пића у ПКС-у Иван Урошевић упозорио је на то да су подаци у последњих десет година алармантни те да регистровани произвођачи ракије све мање имају снаге у борби против сиве економије.
Секретар Удружења за трговину у Привредној комори Србије Жарко Малиновић каже да ПКС у последње две године активно ради на борби против сиве економије јер је за привреду то један од приоритета.
Управо ходограми су један од начина како се ствари могу решавати системски тако што ће и сви надлежни органи, а с друге стране привреда, заједно радити на смањењу сиве економије и на стварању фер и конкурентног тржишта, рекао је Малиновић.
Како је додао, сами привредници на терену најбоље знају ко су њихови конкуренти који се баве нелегалном трговином, а ходограм је најбољи одговор јер даје јасне назнаке о томе када, у којем периоду године и који инспекцијски орган треба да се ангажује да би се решавао узрок проблема, а не само да се бавимо последицама.
Морају неке ствари да се промене, иначе је наш национални производ у великом проблему, казао је Урошевић.
Према његовим речима, све је мање произвођача који имају снаге да се озбиљно баве том производњом, а то се аутоматски одражава и на сам квалитет производа.
Истакао је да је важно знати шта се налази у промету и шта кроз угоститељске објекте и кроз нелегалну продају завршава на нашим трпезама, с озбиром на то да је пиће такође прехрамбени производ и да је у његовом случају Закон о безбедности хране такође један од кровних закона.
Пошто често сви кажемо да је ракија наш национални производ, крајње је време да се тако према њему и опходимо, додао је Урошевић.
Ракија је, каже, један од ретких производа које нико не може фалсификовати па чак ни Кинези, с обзиром на то да се ради о производу од воћа с нашег терена и има своје специфичности. Мислим да је то прозвод који ми сами треба да ценимо много више и да се бавимо њиме, закључује Урошевић.
Број регистрованих произвођача ракије се, наводи, стално мења, а по последњој евиденцији има их око 500, док их је у 2009. било готово 2.000, а нажалост, број оних који се баве производњом ракије које систем не види далеко је већи.
Можемо претпоставити да се сигурно тих 1.500 који су некад били регистровани, а више не постоје у регистру и даље баве тиме, а сигуран сам у то да има много више оних који су накнадно ушли у тај посао, рекао је Урошевић.
З. Делић
