Мартиновић је, гостујући у Дневнику РТС, навео да сајам запошљавања организује словеначки Завод за запошљавање у складу са билатералним споразумом који је потписан између две земље.
"Ово може бити добра вест за незапослена лица зато што ћеимати могућност већег избора, са друге стране имаће могућност да се пре одласка у иностранство добро информишу о свим условима рада, живота и боравка у некој страној земљи,
јер се до сада дешавало да лица одлазе самостално, самоиницијативно, без одговорајуће припреме и адекватних информација и онда се дешава да се суоче са одређеним проблемима", додао је Мартиновић.
Указао је да држава закључивањем билатералних споразума покушава да гарантује права која имају и држављани земље у коју одлазе – исти систем плата и исте услове рада.
На питање да ли је наше тржиште у неравноправној утакмици с обзиром на то да се ради о најбогатијој држави у региону са просечном платом од око 1.100 евра и минималцем од близу 700 евра, Мартиновић каже да у овом тренутку не можемо да се такмичимо са Словенијом на том пољу.
Истакао је да не мисли да ће словеначки послодавци на сајму привући свих 4.500 људи за којима они имају потребу и додао да и земље које су развијеније суочавају се са економским миграцијама – људи из Словеније одлазе у Аустрију, људи из Немачке одлазе у скандинавске земље.
"Економске миграције су нормална ставар, пожељене су, сви људи који одлазе из Србије у неком тренутку се и врате, економски оснажени са неким новим квалификацијама и знањима", рекао је Мартиновић.
Навео је да у овом тренутку Србија има најнижу стопу незапослености од 10,3 одсто према анкети о радној снази из другог квартала ове године.
Указао је да у овом тренутку има око 509.000 незапослених, што је за скоро 10 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Ипак, нагласио је да је више од 500.000 назапослених велики број. "Наше тржиште рада не би требало да брине о томе да не можемо да обезбедимо потребне кадрове, а оно што треба да брине је да обезбедимо оне стручне кадрове који често недостају", додао је Мартиновић.
На питање који кадрови недостају, Мартиновић каже да постоји листа такозваних дефицитарних занимања која је годинама иста.
"Траже се они профили који поседују одређену стручност, знање. Пре свега у области грађевинске индустрије, заната – бравари, зидари, тесари, молери, али наравно и у области туризма, угоститељства. Траже се лица са високом стручном
спремом у области информационо комуникационих технологија, као и инжењери електронике, електротехнике, фармацеути, лекари са специјализацијама", навео је Мартиновић.
