Листа добара које ће Србија моћи слободно да извози је проширен, а повећане су и квоте за извоз добара за које важе ограничења.
"Нови споразум садржи и друге елементе који ће у великој мери смањити оперативне трошкове увоза и извоза, што ће домаћим произвођачима омогућити да буду конкурентни на тржишту", рекао је данас Љајић после усаглашења споразума.
Србија је корак ближе огромном тржишту Евроазијске уније, али је питање колико ће моћи да искористи могућности које јој се отварају, објавио је сервис ББЦ-ја на српском, а преноси сајт Б92.
Економисти кажу да споразум ипак неће донети знатне промене за српске привреднике, јер, са изузетком Русије, Србија са земљама Уније нема велику трговинску размену, наводи се у тексту.
Аналитичари не очекују ни да ће се сада знатно повећати извоз на тржиште ЕЕУ, јер овдашње компаније углавном немају капацитете за значајније повећање производње.
"То је суштина. Немамо довољно производа које можемо да извеземо на ово тржиште да би то имало неки битнији ефекат на пољу наше трговине. Србија ће и даље извозити оно што је извозила и то у скоро истим количинама, јер нема шта много више ни да извезе", каже економски аналитичар и бивши саветник гувернера Мирослав Здравковић за ББЦ.
"Овај споразум неће донети неки огроман профит, јер обим трговинске размене између Србије и земаља чланица Евроазијске уније није велики, али јесте добар за све стране", каже шеф Института за међународну трговину и финансије при Руској академији за међународну трговину Александар Кнобел.
Економски аналитичар Махмуд Бушатлија каже да Србија треба да негује односе са земљама Уније, али и да уради много тога како би искористила могућности које ће донети споразум.
"Србија би требало да максимално искористи ресурсе које има како би подигла производњу, а то није лако. Не можемо да рачунамо на велики пробој на такво тржиште док не средимо нашу производњу", каже Бушатлија.
Сређивање производње требало би да укључи и стандардизацију производа, каже Бушатлија, објашњавајући да се зато дешавало да Русија враћа са границе српске производе који не испуњавају неопходне стандарде или немају потребну документацију.
Евроазијска унија, коју чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан, са тржиштем од око 180 милиона људи, формирана је 2015. године, а већ 2016. почели су преговори о слободној трговини са Србијом.
Споразуме о слободној трговини ЕЕУ има са Ираном, Вијетнамом и Кином.
Русија је најважнији партнер Србије - извоз у Русију чини 92,9 одсто српског извоза у ових пет држава, а увоз - 90,2 одсто укупног увоза из земаља чланица ЕЕУ.
Ако Србија постане чланица Европске уније, билатерални и мултилатерални трговински договори који су на снази - биће поништени, па тако и овај са Евроазијском унијом, закључује се у тексту ББЦ-ја на српском језику, који је пренео Б92.
