У саопштењу Владе, указује се да је у извештају Унеска о науци за 2021. годину, Србија пласирана међу првих 15 земаља у свету у категорији увећање удела БДП-а у истраживању и развоју.
Оно што је, такође, значајно, јесте да Република Србија има готово равноправан удео мушкараца и жена у науци, док је просек земаља Европске уније тек 33 одсто.
У извештају Унеска су посебно истакнута улагања у науку и научну инфраструктуру, које је Влада Србије реализовала у претходним годинама.
Како се истиче, посебно је похваљено формирање Фонда за науку, доношење посебних закона који се односе на научну област, као и изградња Института “Био Сенс” у Новом Саду, који ће бити центар научне изврсности у пољопривреди.
„Научно-технолошки паркови у Србији такође су пронашли своје место у извештају Унеска. С обзиром на то да почетком претходне деценије у Србији није постојао ни један научно-технолошки парк, док их данас има чак четири, и то у Београду, Нишу, Новом Саду и Чачку, не треба да чуди да је Србија посебно похваљена за формирање оваквих установа широм земље”, додаје се у саопштењу.
Још једна чињеница која је допринела добром пласману Србије јесте и раст ИКТ сектора. Према подацима Народне банке Србије, у 2020. години, обележеном пандемијом коронавируса, извоз ИКТ услуга из Србије износио је 1,37 милијарди евра, што је за 4,4 одсто више него у 2019. години.
Број запослених у рачунарском програмирању у Србији у претходних пет година је удвостручен - у првом кварталу 2016. било је 19.122 запослена, а на крају 2020. 38.179 људи у ИТ сектору.
У саопштењу се напомиње да је напредак научне делатности у Србији и раст улагања у иновације и ИТ сектор, резултат континуираног рада и подршке овим делатностима од средине претходне деценије.
Како се наводи, Влада Републике Србије је од 2018. године до сада увела неколико важних подстицаја за развој економије знања и повећање приватних инвестиција у истраживање, развој и иновације. Међу већ уведеним подстицајима, истичу се знатно ниже опорезивање од само три одсто за приходе настале од интелектуалне својине креиране у Србији, двоструко признавање трошкова истраживања и развоја како би се смањио порез на добит, као и порески кредит од 30 одсто за компаније које инвестирају у иновативне нове пословне подухвате, такозване стартапе.
Влада у саопштењу подсећа да је, такође, најавила да ће од следеће године увести и додатне подстицаје умањењем од 70 одсто пореза и доприноса на зараде запослених који раде на пројектима истраживања и развоја. У истом проценту од 70 одсто ће бити умањени и порез и доприноси за плате младих који тек почињу да раде, али су добили минимално просечну зараду, а биће укинут и годишњи порез на доходак грађана млађих од 40 година.
Све ове мере, како се истиче, имају за циљ задржавање младих у Србији и њихово ангаживање на пројектима истраживања и развоја, што је веома важно на путу трансформације српске привреде у правцу економије знања, иновација и креативности.
Влада Србије ће и у будућности наставити да подржава научнике и научну делатност, као и ИТ индустрију и развој вештачке интелигенције, који су препознати као послови будућности, напомиње се у саопштењу.
Е. Д.
