Претходне недеље европску и светску економију је затекла вест о рекордном паду Еурибора, то јест каматне стопе по којој група изабраних европских банака међусобно позајмљује новац.
Та стопа је већ неколико дана у паду и данас је између -0,3 и -0,5 одсто, у зависности од временског оквира позајмљивања.
То је знак да тржишта очекују пад цена односно дефлацију, упркос политици незапамћене емисије свежег новца које је Европска централна банка (ЕЦБ) спровела од почетка кризе узроковане вирусом корона, навео је сарадник ЦЕП-а Марко Обрадовић који је координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ која прати преговоре у приступању Србије ЕУ у поглављима 4 и 9.
Објашњава да дефлација уобичајено мотивише учеснике на тржишту да одлажу куповину у очекивању да ће роба или услуге још више појефтинити.
Такво понашање, како каже, даље делује на смањење привредне активности и инвестиција, а потом и на смањење запослености, што даље узрокује спиралу негативних ефеката на економију.
Пад европске камате утиче и на цену кредита и у Србији.
Смањење Еурибора генерално позитивно делује на све дужнике, нарочито ако су, као што је случај са већином дужника у Србији, закључили кредитне уговоре са банкама у којима је каматна стопа на позајмљена средства изражена као збир марже банке и Еурибора, навео је Обрадовић.
Што је мања маржа или Еурибор, камата коју плаћа дужник је мања. Када Еурибор "склизне" у негативну зону, камата коју дужник плаћа постаје нижа чак и од основне марже банке.
Директна последица пада Еурибора је да ће већина дужника у наредном периоду месечно плаћати ниже рате.
Обрадовић наводи да је у теорији могуће да Еурибор толико падне да буде испод нивоа марже банке, што значи да би банка могла неком сваког месеца да плаћа за узети кредит.
Добра страна смањења Еурибора би требало да буде мотивисање нових позајмљивања и инвестиција које при вишим каматним стопама не би биле исплативе и економски оправдане.
Дакле и они пројекти са нижим очекиваним профитима у условима ниже камате, постају економски могући.
Нажалост, разлози одлагања инвестирања данас нису узроковани економским већ здравственим факторима који ограничавају пословање.
То је и разлог зашто је Еурибор пао упркос труду ЕЦБ да се то не деси - тржиште је под снажним утицајем неекономских фактора.
Обрадовић наводи да је врло вероватно да ће у наредном периоду ЕЦБ наставити са политиком монетарне експанзије како би некако подстакла економску активност.
Негативна цена новца, дакле, иако у кратком року делује да олакшава пословање и смањује терет дужника, није пожељна појава већ је последица великих проблема са којима се суочавају економије Европе и света, објашњава Обрадовић.
Такође, дугорочно би останак Еурибора у негативној зони значио екстремно дубоку кризу са дубоким и разарајућим социјалним последицама, истакао је он.
Ипак, остаје нада да економска криза изазвана вирусом корона неће трајати дуго и да ће опоравак привредне и инвестиционе активности у зони евра и њеним трговинским партнерима бити снажан и брз, закључио је Обрадовић.
Иначе, Еурибор је уведен 1. јануара 1999. године.
