Суша нам срезала раст БДП-а на 1,9 одсто

– Раст бруто домаћег производа Србије ће, по проценама Републичког завода за статистику, ове године износити 1,9 одсто, али је извесно да би износио бар три процента да није било инцидентних околности као што је екстремно сушна година – изјавио је  директор РЗС-а Миладин Ковачевић на конференцији за новинаре на којој су представљени економски показатељи и процене за 2017. на основу података за овогодишњих 11 месеци. – Због тога је пољопривреда подбацила десет посто, а тих десет посто у структури БДП-а носе око један процентни поен.
susa, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Разлог успоравања привредног раста су, како је додао, и инцидентне климатске прилике у домену енергетике и у снабдевању електричном енергијом, паром и гасом, где је регистрован известан пад.

Ковечевић је, међутим, навео да динамика БДП-а можда није увек најбољи репрезент економског динамизма, нарочито не у овој години, и да се она најбоље види из других показатеља, као што су раст инвестиција, повећање индустријске производње и извоза.

Раст инвестиција ће ове године износити 5,3 посто, и он је, како је истакао Ковачевић, последица снажне макроекономске стабилизације и напретка у фискалној сфери, док индустријска производња бележи врло екстензиван раст од 2014. до 2017. године, што, како је додао, репрезентује динамизам привредне активности.

Стопа запослености у трећем кварталу износи 48,2 одсто, а стопа незапослености 12,9

– Спољнотрговинска робна размена ће, по нашим проценама, порасти код извоза 13,7 процената, а код увоза 14,2 у односу на 2016. Раст увоза мало претиче раст извоза, а један од разлога томе је увоз струје, што је сезонског карактера и очекујемо да ће се уравнотежити – додао је Ковачевић.

Физички обим индустријске производње је у овој години повећан 3,9 процената у односу на 2016. Вредност изведених радова у грађевинарству је забележила реални раст од 2,8 одсто у односу на претходну годину.

Промет у трговини на мало је такође реално повећан четири одсто, а у трговини на велико за 7,8 посто у текућим ценама.

Реални раст је забележен и код услуга смештаја и исхране – 7,8 процената, док је број ноћења туриста повећан 10,3 одсто у односу на прошлу годину.

У сектору Саобраћај и складиштење процењени раст физичког обима износи 9,9 одсто, а у области телекомуникација 1,2 одсто.

По резултатима Анкете о радној снази, дошло је до повећања запослености и смањења незапослености. Стопа запослености у трећем кварталу износи 48,2 одсто, а стопа незапослености 12,9.

Нето зараде су ове године номинално веће 4,1 одсто него годину раније, а реално 1,1 проценат.


Рођено 648 више беба него лане

Илуструјући демографску слику, Ковачевић је истакао да је после дужег времена стагнације и опадања броја живорођених, ове године за десет месеци рођено 53.030 беба. То је охрабрујуће јер имамао   648 беба више него прошле године.


Инфлација у Србији је у 2017, пету годину заредом, остала ниска и стабилна, чиме је Народна банка Србије и у овој години испунила свој основни циљ, саопштено је из НБС-а.

Инфлациони циљ за 2017. годину је, како се подсећа, снижен са четири одсто плус-минус 1,5 проценат на три одсто плус-минус 1,5 одсто, и током целе године инфлација се кретала у границама тог новог циља, уз усидрена инфлациона очекивања.

У овогодишњем Извештају Светског економског форума о конкурентности, Србија је по оствареној инфлацији задржала прву позицију, коју дели с још 35 земаља, наводи се у саопштењу.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 118.3693
Најновије вести