Међутим, сем радњи које су регистроване код нас, роба се све више нуди и на друштвеним мрежама. За разлику од легалних радњи, било да су обичне или у е-облику, роба која се продаје на друштвеним мрежама је илегална. То је исто као да се купује на пијаци или улици. Потрошач није заштићен, а држава остаје без прихода.
Пореска полиција добија пријаве грађана у вези с прометом добара и услуга путем друштвених мрежа, кажу у Пореској управи Србије. Додају да су по Закону о кривичном поступку обавезни да их доставе тужиоцу, а он процењује да ли ту има основа за даљи поступак. Осим дојава грађана, прикупљају податке о тој трговини и путем обавештајног рада инспектора.
За првих десет месеци ове године Пореска полиција је од лица која су рекламирала или нудила робу путем интернета и других мрежа привремено одузела робу вредну 5,18 милиона динара. У октобру је то било изражено, односно одузето је разних артикала у вредности од 1,2 милион динара. Статус „привремено одузето” та роба ће имати до окончања поступка, а тада ће, зависно од исхода, бити трајно одузета или враћена власнику.
Потрошачи који се одлуче да купују робу и услуге на друштвеним мрежама су, као и када пазаре у свим другим деловима сиве зоне, потпуно незаштићени. Уколико им продавац пошаље парче даске уместо мобилног телефона или уместо фирмиране мајице лошу копију, могу заборавити на заштиту. Насупрот њима, купци који пазаре у регистрованим е-радњама су у бољем положају. Права потрошача ту су заштићена на исти начин као и у обичним радњама. Међутим, код те куповине не добија се фискални рачун.
Продаја путем е-радњи брише гранце. У шопинг се лако иде ван Србије и без пасоша, путем рачунара. Они који се одлуче на ту врсту пазара треба да знају да у том случају за њих важе прописи о правима потрошача земље у којој је продавница регистрована. Најсигурније је куповати у радњама из земаља Европске уније. Права потрошача се тамо далеко више поштују него у другим земљама, па и код нас. Поједине државе ван Европе немају чак ни законе о заштити потрошача. Купцима ту остаје само да се уздају у срећу.
О томе зашто је тако порезници кажу да правна и физичка лица која се баве прометом путем интернета и тако остварују приход и у Србији, нису обавезна да га региструју путем фискалних каса. Они су обвезници пореза на доходак грађана. Када започињу посао, имају обавезу да се редовно региструју, а потом поднесу и пореску пријаву. Они тада дају и процену прихода и расхода и на основу тих података им се одређују пореске обавезе. Уколико им током пословања промет буде већи од осам милиона динара, постају обвезници пореза на додату вредност.
Приликом куповине у е-радњама купци могу унапред знати више него када улазе у било коју класичну радњу: на интернету и задовољни и незадовољни потрошачи остваљају утиске па на основу тога купац може бесплатно користити туђа искуства.
Д. Вујошевић
