Како се наводи у саопштењу, раст је ове године подстакнут новим пакетом финансијских подстицаја, фискални дефицит се током 2021. постепено смањивао, а добри извозни резултати помогли су да дефицит текућег рачуна остане испод пројектованог.
Светска банка очекује да ће потрошња остати главни покретач раста БДП-а на средњи рок, док ће нето извоз и даље давати негативан допринос привредном расту.
„Да би ослободила свој развојни потенцијал и омогућила отварање нових, квалитетних радних места, Србија треба да уклони структурна уска грла везана за управу, тржиште рада, инфраструктуру и порески систем", сматра директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.
„Зелена транзиција, заснована на ефикаснијем коришћењу сировина и енергената, експанзији зелених индустрија и технологија и промовисању енергетски ефикасније привреде која производи мање загађења, може помоћи Србији да изгради еколошки чисту и отпорну економију", поручио је Понтара.
Србија ће на средњи рок одржати макроекономску стабилност, док се за инфлацију - упркос убрзању у претходних неколико месеци - очекује да се врати у оквире циљаног распона Народне банке Србије, оцењује Светска банка.
Стопа сиромаштва у региону, према пројекцијама, вратиће се на тренд забележен пре избијања пандемије и смањиће се за око 1 процентни поен, на 20,3 одсто, слично нивоу из 2019, саопштава Светска банка и упозорава да је опоравак и даље изложен претњама.
Светска банка наглашава да су током рецесије посебно биле погођене жене и млади, код којих је стопа незапослености младих у 2021. порасла на 37,7 одсто.
