Дегустирање вина поднебља, из винских региона Србије, кажу винари, све је доминантније у конкуренцији познатих француских сорти као што су шардоне, мерло, каберне совињон.
Ове године поред португизера, прокупца, тамјанике пред љубитељима вина нашле су се две нове винске етикете: седуша, стара сорта црвеног вина и неопланта, бело вино које је седамдесетих година укрштањем Смедеревке и Траминца настало у Институту за воћарство и виноградарство у Сремским Карловцима.
Ова два вина нашла су се у понуди винарије “Шијачки” из Баноштора, породица која се генерацијама бави виноградарством и производњом вина. Поред раширених и светски познатих сорти у свом асортиману имају домаће и одомаћене сорте вина. Вино које се полако враћа на столове винских сладокусаца је италијански ризлинг, одомаћена сорта која се на овим просторима назива грашац.
„Ризлинг је било најтеже продати јер је имао негативну рекламу захваљујући винима масовне производње која су на нашим тржиштима била присутна. Нисмо од њега одустали, гајили смо га 35 година и када људи дегустирају наша вина, увек ће се пре определити за ризлиг него за, рецимо шардоне, јер ипак је грашац вино овог поднебља“, наводи Ивана Шијачки из винарије “Шијачки”.
Винска публика воли старе сорте
Наташа Будисављевић, покретач Интерфеста, који је и овог јуна успешно одржан у Новом Саду, наводи да постоји низ сорти које су се афирмисале на винским фестивалима, али се винска публика све више окреће старим и сортама произведеним на овим просторима:
“Увек је важна препознатљивост и специфичност винских регија. Модерно винарство је започело пре 15 година садњом интернационалних сорти; а сад је тренд садње аутохтоних сорти.”
Неопланта и седуша су сорте које су се деценијама узгајале у њиховом винограду, а однедавно су се одлучили и да их ставе у комерцијалну употребу. Оба вина имају специфичан мирис и арому.
„Та интензивна, специфична арома неопланте никог не оставља равнодушним. За ова три месеца колико је имамо добијамо само добре критике. А када је седуша у питању, то је стара сорта коју је мој прадеда имао у свом винограду и о којој смо чули од моје баке. Током 12 година смо умножавали ту сорту да би се створила комерцијална етикета. Критике су изузетно позитивне тако да ћемо се трудити да је умножавамо и садимо даље“, закључује Ивана Шијачки.
Португизер, односно сватовац постао је препознатљиви бенд иришке винарије “Мачков подрум” који је претходних година побрао бројне међународне награде, а своје место нашао је и на рафовима винотека у Америци.
„Португизер је био наш избор од почетка уз остала вина, али када смо се упустили у садњу винограда били смо на једном потпуно непознатом терену, јер је португизер био готово потпуно нестао са ових простора“, каже Ђурђица Јојић Новаковић из “Мачковог пордума” „Неки стручњаци са којима смо се консултовали били су веома скептични и више је било негатвиних прогноза по питању успеха тог вина. Иако је то је био велики ризик, на крају се испоставило да се то вино издиференцирало на тржишту у односу на остала вина наше винарије и наишло је на јако леп пријем код публике и постало једно од наших најпопуларнијих вина.“
Институт за воћарство и виноградарство који функционише у оквиру Пољопривредног факултета у Новом Саду, основан је 1947. године, а до данас су стручњаци укрштањем домаћих и иностраних сорти произвели 21 нову винску сорту. Институт развија и сорте вина од који се неке враћају у употребу, попут белог вина силе настале укрштањем домаће кевединке и шардонеа, а неке се боре за место на тржишту попут црвеног вина пробус.
„Сила има велики потенцијал, све више виноградара је сади, захвална је сорта и јако је приносна. Ако се мало поради на агротехници сила би озбиљно могла да парира и шардонеу“, каже за “Дневник” Синиша Остојић, енолог Пољопривредног факултета.
Он истиче да би и неопланта требало да се врати на велика врата.
„Ни једна сорта нема тако богат, префињен мирис као неопланта. За мене је тај мирис, у односу на друге сорте, “Шанел 5”. То је дама међу сортама и доста је људи тражи“, наводи Остојић.
Институтски пробус је у Марибору ове године проглашен за најбоље универзитетско црвено вино у конкуренцији 10 универзитета и 11 факултета и стручњаци му предвиђају велики успех.
Текст и фото: Александар Савановић
