Председник Националне оргнаизације за заштиту потрошача Горан Паповић каже да акт, за који се још не зна поуздано када ће угледати светло дана, грађанима треба да обезбеди приватност тако што ће се такви позиви спречити пријавом телефонског броја у регистар „Не зови”.
Када акт заживи, власници телефонског прикључка требаће само да број заштите код РАТЕЛ-а – Регулаторног тела за електронске комуникације, тако што ће захтевати да се телефонски број не даје компанијама које телефонске бројеве користе да би се бавиле троговањем. По Паповићевим речима, нема евиденције о томе колико је лаковерних грађана насело на приче продаваца, нити постоји податак о томе да ли се тим поводом неко негде жалио због узнемиравање непознатих трговаца.
– Нема сумње да таква продаја уноси немир код становништва па заиста треба стати на пут давању туђих бројева телефона без сагласности власника – истакао је Паповић.
Руководилац Сектора за заштиту потрошача у Министарству трговине, туризма и телекомуникације Вишња Ракић подсетила је на то да је то министарство током јавне расправе, као и путем средстава јавног информисања, у више наврата обавештавало јавност о томе да се припрема доношење подзаконског акта у склопу Закона о заштити потрошача.
Осим опције да телефон не буде у бази података достпуних трговцима, ради пружања савета и помоћи грађани ће моћи да се обрате и Тржишној инспекцији и регионалним саветовалиштима за потрошаче, чији се контакт-подаци могу наћи на званичној интернет страници Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
– Потрошачи ће приговор моћи изјавити и електронски, путем Националног регистра потрошачких приговора (НРПП), који је такође доступан на званичној интернет страници министарства – казала је Вишња Ракић.
Ресорно министарство, иначе, преко тржишних инспектора обавља надзор над применом Закона о заштити потрошача, којим су обухваћене и казне због „теле продаје”, али ће ступањем на снагу подзаконског акта она бити сасвим заустављена.
– Законом је предвиђена могућност изрицања прекршајних налога за трговце који позивају потрошаче чији су бројеви унети у наведени регистар – навела је руководилац Сектора за заштиту потрошача у Министарству трговине, туризма и телекомуникације Вишња Ракић. – За правна лица предвиђене су прекршајне казне од 50.000 динара, за одговорно лице у предузећу 8.000 динара, за предузетника 30.000 динара. Уколико трговац не поступи по прекршајном налогу, предвиђене су знатно оштрије казне, од 300.000 динара до 2.000.000 за фирму, док је за одговорно лице у предузећу казна од 50.000 динара до 150.000. За предузетнике је предвиђена казна у распону од 50.000 до 500.000 динара.
З. Делић
