Момировић је у Привредној комори Србије (ПКС), на Јавној расправи о Нацрту закона о изменама и допунама закона о посредовању у промету и закупу непокретности, казао да је укупна вредност тржишта непокретности у 2022. била је 7,5 милијарди евра, што је 22 одсто више у односу на претходну годину.
„Према подацима Републичког завода за статистику, укупна количина новца коришћена за куповину непокретности у првом кварталу ове године је износила нешто више од 1,6 милијарди евра, што је раст од 2,6 одсто у односу на исти период прошле године”, рекао је Момировић.
Укупан број купопродаје на тржишту непокретности, како је казао, у том периоду је била 29.275.
Он је навео и податак да је у другом кварталу ове године купљено 30.548 некретнина и за то је потрошено 1,7 милијарду евра, а највећи удео, 58 одсто, чинили су станови,
„Изменама овог закона и предложеним законским решењима, желимо да створимо услове за унапређење и развој ове делатности, да спречимо и сузбијемо прање новца и да повећамо квалитет у области посредовања у промету и закупу непокретности”, казао је Момировић.
Према његовим речима, данашња јавна расправа о нацрту овог закона је прилика да се сви укључе како би се створили што бољи правни оквири у овој области.
„Решавање стамбеног питања је основна потреба сваког појединца. Из тог разлога морамо осигурати да наше тржиште некретнина буде стабилно, транспрентно и правично”, нагласио је Момировић.
Он је додао да то управо доноси и Нацрт закона о измени допунама закона о промету и закупу непокретности и то је, како наглашава, кључни корак у унапређењу тржишта непокретности у Србији.
„Повољно стање на тржишту некретнина изузетно је значајно јер повећање обима трговине и инвестиција у сектору непокретности директно утиче на економски раст и јачање финансијске стабилности земље”, закључио је министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС-а Михаило Весовић, казао је да су измене и допуне овог закона чије се усвајање очекује у наредном периоду део стратегије програма за сузбијање сиве економије.
Нови закон ће како је казао Весовић бити усклађен пре свега са светским тековинама и оне ће допринети да се модернизује начин рада у овој области.
Такав модел, како каже се већ примењује у најразвијенијим економијама света, у САД, многим европским државама, али и у Азији и Јужној Америци.
