Трећина укупног законодавства ЕУ односи се на животну средину, а Србија је у обавези да Европској комисији представи преговарачку позицију и почне преговоре о поглављу 27, које се односи на заштиту животне средине.
Сакупљања и рециклирања ПЕТ амбалаже, односно пластичних боца, терен је где се у Србији може доста урадити. Компанија ALING-CONEL из Гајдобре у септембру 2013. године отворила је у Новој Гајдобри ћерку-фирму ALWAG. Реч је о фабрици за рециклажу ПЕТ амбалаже, базираној на производњи РПЕТ флекица добијених системом топлог прања.
– У фабрици је имплементирана иновативна немачка техологија, а осим постројења, изграђени су и додатни објекти – прилазни путеви, електростаница, котларница, компресорска станица, као и гасна станица и систем за пречишћавање отпадних вода – каже директор Стојан Дангубић. – Вредност инвестиције је око 15 милиона евра, а у фабрици је запослено око 40 радника, док индиректно запошљавамо више од 200 људи, коопераната који прикупљају секунардне сировине. Осим инжењера, технолога, еколога, рециклажна индустрија запошљава и сакупљаче секундарних сировина, који често долазе из маргинализованих друштвених група, а тај посао обезбеђује им социјалну заштиту и материјалну сигурност.
У фабрици објашњавају да се ПЕТ амбалажа у поступку прераде прво уситњава, а онда на високим температурама пере. Тако се добија полупроизвод високе чистоће, који касније користе произвођачи амбалаже у прехрамбеној, фармацеутској и текстилној индустрији, а свака нова пластична флаша требало би да садржи барем 30 одсто рециклираног материјала. Али, рециклирана ПЕТ амабалажа користи се и у производњи асфалта, изолационих фолија и цеви разних профила и намена. Стручњаци додају да је ALWAG прва фабрика тог типа у Србији која омогућава да се прљаве боце, које су деценијама лежале по депонијама, врате у употребу чак и у индустрији хране и пића.
Има места на тржишту
Рециклери ПЕТ амабалаже, за разлику од других рециклера у Србији, немају никакве субвенције. ALWAG има своју сакупљачку мрежу, а циљ је да се што више амбалаже прикупи пре одласка на ђубриште да већински извор сировине не би биле депоније. Прикупљање амбалаже је много ефикасније, значајно се смањују трошкови рециклирања, односно већа је зарада. У Србији би се, кажу упућени, бољом сакупљачком мрежом, могле отворити барем још две такве фабрике, запосли бар 200 нових индустријских радника.
По подацима из те фабрике, у Србији се годишње баци око 60.000 тона ПЕТ амбалаже, а у рециклажи заврши свега 12 до 15 одсто. Додају да је значај пројекта ALWAG већи, односно да се тек може видети ако се зна да је време распада ПЕТ амбалаже неколико стотина година.
– Капацитет прераде ПЕТ амбалаже је 13.500 тона годишње, а капацитет производње РПЕТ флекица 12.000 тона. Од почетка производње 90 одсто производње продато је купцима у Италији, Аустрији... Рециклажа је најмлађа индустријска грана у Србији и једина бележи раст у време економске кризе. Статистика показује да Србија годишње губи око 50 милиона евра. Наша фабрика може да смањи тај губитак јер се још увек не ради пуним капацитетом, а уз пун капацитет то би значило још четрдесетак нових радних места. Уз то, тај пројекат, као гринфилд инвестиција у тој области, између осталог, доприноси креирању позитивног имиyа земље и домаће приватне компаније желе да уложе у ту младу индустријску грану и тиме допринесу и заштити животне околине. Локална јавна предузећа и приватне компаније које се баве прикупљањем и сортирањем амбалажног отпада могу годишње зарадити минимум 3,5 милиона евра, што креира позитивну пословну климу – истиче Дангубић.
М. Суџум
