Најтеже за посао је манипулантима у производњи обуће и кожне галантерије, а до посла такође тешко долазе комунални хигијеничари, трговински манипуланти, манипуланти у одржавању машина и постројења, конфенцијски и трговински манипуланти, показују подаци НСЗ.
Што се тиче других категорија и стручне спреме, према подацима НСЗ, до послова најтеже долазе профили текстилне струке (шивац конфекције, кројач текстила, прелац, ткач, текстилни техничар), као и профили правне струке (помоћни дактилограф, управни техничар, правник).
У НСЗ за Танјуг кажу да у циљу повећања запослености утврђују програме и мере активне политике запошљавања, које омогућавају континуирано усавршавање.
Организују Обуке за тржиште рада које имају за циљ стицање специфицних знања и вештина, ради подизања компетентности и конкурентности незапослених на тржишту рада и доприноса бржем запошљавању незапослених лица, истичу у овој институцији.
Програми и мере активне политике запошљавања обухватају посредовање у запошљавању лица која траже запослење, професионалну оријентацију и саветовање о планирању каријере, додатно образовање и обуке, субвенције за запошљавање, подстицаје за запошљавање корисника новчане накнаде за случај незапослености, јавне радове...
Такође се предузимају мере активне политике запошљавања за особе са инвалидитетом које се запошљавају под посебним условима, као и суфинансирање програма или мера активне политике запошљавања предвиђених локалним акционим плановима запошљавања.
Мере или програми у које ће се лице укључити зависе, пре свега, с једне стране од потреба за пружањем помоћи од НСЗ у тражењу посла и потребама тржишта рада, с друге, а утврђују се Индивидуалним планом запошљавања који потписују лице и служба за запошљавање.
У овој години, статус теже запошљивих лица, а у складу с проценом запошљивости, која имају приоритет при укључивању у мере активне политике запошљавања, имају млади до 30 година живота, вишкови запослених, старији од 50 година, лица без квалификација и нискоквалификовани, особе са инвалидитетом, Роми, радно способни корисници новчане социјалне помоћи, дугорочно незапослени (који су на евиденцији дуже од 12 месеци, а посебно незапослена лица која траже посао дуже од 18 месеци), млади у домском смештају, млади у хранитељским породицама, млади у старатељским породицама и жртве породицног насиља.
У циљу подршке расту запослености и повецању запошљивости незапослених лица, а у складу с Националним акционим планом запошљавања за 2019. годину планирано је укљуцивање 135.560 лица у мере активне политике запошљавања, од којих је 7.400 особа са инвалидитетом, односно 575 лица уз финансирање средствима из Пројекта ИПА 2013.
Иначе, мерама активне политике запошљавања се обухватају првенствено теже запошљива лица, вишеструко теже запошљива лица и лица која припадају посебно осетљивим категоријама незапослених.
Теже запошљива лица чине око 95 одсто укупног броја лица укључених у мере.
У мере активне политике запошљавања у периоду јануар-јул 2019. године укључено је укупно 92.410 незапослених лица, од чега 88.274 лица припада категорији теже запошљивих, међу којима је 28.962 младих до 30 година и 6.271 особа са инвалидитетом.
Такође, у мере је укључено 792 незапослених лица уз финансирање средствима из Пројекта ИПА 2013.
За реализацију програма и мера активне политике запошљавања, Национална служба за запошљавање је крајем фебруара расписала 12 јавних позива за обуке.
Један од добрих примера је и обука за завариваче, а почетком месеца су додељени сертификати и атести за групу од 29 заваривача који су успешно завршили обуку у Заводу за заваривање у Београду.
Представници НСЗ саопштили су том приликом да су послодавци из Београда већ исказали потребу за запошљавање 15 обучених заваривача.
Обука је организована у оквиру пројекта "ЕУ подршка Националној служби за запошљавање", која има за циљ смањење незапослености.
Обуке су само један део актвности пројекта, којим је обухваћено 175 лица из категорије дугорочно незапослени. Прошло их је 115 њих, а у току је обука за још 60 лица.
Иначе, према подацима сајта Poslovi.infostud.com, категорије послова у којима су огласи најчешће објављивани у првих осам месеци ове године су трговина и продаја, ИТ, машинство, администрација и електротехнике.
С друге стране, најтраженије позиције ван ИТ области су биле продавац, комерцијалиста, возач, магационер, телефонски оператер и административни радник.
И ове године, као и претходне, подаци показују да је на тржишту послова који не захтевају висок степен стручне спреме, најтеже доћи до кадрова из области неге лепоте - фризер, козметичар, угоститељства -кувар, месар, пекар, грађевине - армирач, зидар, и машинства - аутолимар, металоглодач, столар.
Када је реч о стручној спреми коју послодавци траже, тренд који постоји од 2016. године јесте да је и даље траженија средња стручна спрема коју су послодавци тражили за више од половине укупног броја расписаних огласа за посао.
С друге стране, за свега 11 одсто послова био је неопходан завршен факултет или мастер, а за 35 одсто послова Висока школа или бачелор.
