Но, то је само мали део идеја које имају млади у Србији и онога што су они већ направили, али се онда појави проблем где да нађу новац да своје замисли претворе у сопствени посао.
Исти проблем има и београдски средњошколац Никола Крстић, ученик ЕТШ “Никола Тесла”, који је осмислио паметну рукавицу за слепе која препознаје боје и показује колико је близу неки објекат. Сензор детектује боје и преко улаза за слушалице изговори име боје кориснику, а навигација функционише помоћу вибрационих мотора. За ту своју идеју Никола тражи партнера за производњу, па уколико успе да га нађе онда ће свакако наставити свој иновативни пут овде у Србији, а ако доживи неуспех пут ће га однети ко зна где.
Све ово, а и много тога другога, чуло се на тек завршеном Сајму предузетништва у Београду у оквиру пројекта “ Пут младог предузетника”, који Привредни форум младих спроводи са циљем да младе мотивише и подстакне да започну и развију сопствени бизнис. На тродневној сесији у Београду , више од 60 младих предузетника представило је своје пословање и препреке које су морали да пређу да би постали бизнисмени, представљени су програми подршке за младе предузетнике, а били су организовани и разговори са представницима српских и страних компанија.
Прошле и ове године Фонд за развој одобрио је младима 228 кредита вредности близу 800 милиона динара, готово половину за предузетничке “стартапове”. Најчешће су их узимали за куповину опреме за производњу, а затим за куповину опреме за услуге, а мање од 10 одсто тих кредита је добијено за набавку репроматеријала и сировина. Према подацима Националне службе за запошљавање око 1.000 младих започело је свој бизнис субвенцијама ове установе.
Немачка „обећана земља”
Према недавно објављеним подацима ОЕЦД земаља у 2015.години из Србије отишло је 60.000 људи и то махом млађе доби. Економиста Владимир Гречић, стручњак за миграције, објашњава да су углавном отишли радно способни старости од 20 до 35 година.“Према подацима немачке статистике у 2016. години је само у ову земљу стигло 32.000 људи из Србије у просеку старих 28 година. Према недавно објављеним подацима ОЕЦД-а у 2015. у ове земље је из Србије отишло 60.000 људи. Један део, али врло мали, враћа се у земљу, али има људи који одлазе и у земље које нису у ОЕЦД јер је у тој организацији “само” 35 светских држава”, рекао је Гречић.
Мада број младих који се ипак одлучио да покрене сопствени бизнис и на тај начин себи обезбеди радно место није велик, он је ипак веома значајан , јер тренутно на евиденцији незапослених има 170.000 младих до 30 година живота. Како је објаснио Зоран Мартиновић, директор НСЗ тај број јесте за 17 одсто мањи него прошле године, али и даље забрињава висока стопа неактивности, јер велики број младих нити ради нити се школује, због чега их треба додатно мотивисати да користе програме које нуди НСЗ за запошљавање или самозапошљавање.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж објашњава да је “Караван омладинског предузетништва” обишао 19 градова у Србији , а да је око 4.000 младих добило савете како да од идеје дођу до бизниса.
“Едуковали смо, охрабрили и подржали више хиљада младих људи да своје креативне идеје развију и покрену сопствени посао. Урадили смо истраживање и анализу потреба потенцијалних и садашњих младих предузетника са препорукама надлежим за отклањање баријера за улазак у приватни бизнис и његов развој. Успоставили смо прву интернет платформу omladinskopreduzetnistvo.pks.rs”, објаснио је Чадеж додајући да ће ПКС наставити да помаже младима да се промовишу, да дођу до инвеститора, националних и међународних фондова, да аплицирају своје идеје које ће резултирати успешним пословом.
Да млади у Србији имају шта да понуде и да могу сами себи обезбедити посао уверен је и Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој. Он подсећа да су први кораци развоја иновација тешки, али да ће држава учинити све да најбољи и најквалитетнији инжењери који се школују у Србији не одлазе у иностранство већ остану овде.
“Иновације су економска категорија, а Србија је земља образованих кадрова, нарочито младих који су у свакој земљи, па и нашој, носиоци економског развоја и конкуренције знања. Циљ је останак младих научника и повратак оних који су отишли”, рекао је Поповић додајући да се у буџету за наредну годину за развој предузетништва младих издваја пет пута више средстава него у овој 2017.
Љубинка Малешевић
