Представници републичке и градске власти навели су да је све спремно за хладне дане и нову грејну сезону, како на нивоу Београда тако и Србије, те да електране раде са обезбеђеним резервама и без дуговања.
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да су извршени ремонти и реализоване припреме, и додао да ће снабдевање бити стабилно.
"То је значајно не само за Београђане, већ и за грађане целе Србије, јер су Београдске електране једна од најзначајнијих енергетских компанија у Србији, капитално важна за енергетску стабилност земље и после ЕПС друга највећа компанија. Ако они раде добро, то директно смањује притисак на енергетски систем и доприноси његовој стабилности", рекао је Антић.
Министар је истакао и да је на нивоу целе Србије 60 топлана у општинама и градовима спремно за хладне дане, те да је снабдевање гасом у потпуности уредно.
"Србија не дугује Газпрому за испоручени гас ни један динар, еуро, долар. Подземно складиште гаса Банатски двор је пуно до врха, ту је 450 милиона метара кубних гаса, а залихе осталих енергената такође на задовољавајућем нивоу", навео је он.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да грејна сезона функционише још од 15. октобра, да "Београдске електране" греју око 310.000 станова у престоници, што је половина свих станова и кућа које постоје.
"То је неких 17 милиона квадрата стамбеног простора и више од четири милиона квадрата пословног простора. На 310.000 корисника имали смо до сада 307,308 жалби што говори да је систем добро функционисао, а дежурне екипе су спремне да све кварове отклоне. Снабдевени смо свим енергентима, трошимо 90 одсто гаса и 10 одсто угља са тенденцијом да у потпуности пређемо на гас", рекао је Весић.
Он је подсетио да ће наредне године почети изградња топлодалековода Обреновац - Београд, који би требао да буде готов 2021. године.
"Захваљујући Влади, председнику Вучићу и министру Антићу који су били у Кини, почњемо са реализацијом овог пројекта који ће нам обезбедити да користимо пару из ТЕНТ-а и да смањимо потрошњу гаса за трећину, односно да цео Нови Београд и Земун грејемо на пару", истиче заменик градоначелника.
Он је подвукао да Београдске електране не дугују ниједан динар за гас, а да Град не дугује ниједан динар Београдским електранама.
"Подсетићу, да је 2013. године Град дуговао 3,5 милијарде динара топланама за субвенционисање плаћања грејања, а саме топлане су дуговале Србијагасу три милијарде динара, то сада није случај", рекао је он.
Упитан да ли не почетку грејне сезоне било уштеда и да ли ће се то одразити на рачуне грађана, Весић каже да никаквих уштеда није било, већ да се грејало у односу на временске прилике.
"Ако је температура 12 степени или више дуже од три сата у континуитету не греје се, када падне испод 12 онда се греје, то је правило и по закону. У Београду је последњи пут грејање поскупело 2015. пре тога је Ђилас подигао цену 2013. године. Већ три године се не мења цена и неће се мењати наредне године, значи четири или можда пет година је цена иста", рекао је он.
Додаје, да су правила једноставна и да све зависи од температуре, те да су цене утврђене на скупштини Града и не могу се повећавати и смањивати "као на пијаци".
Председник скупштине Града Никола Никодијевић рекао је да је Град ове године уложио две милијарде динара у ремонт мреже, тамо где је она била најрањивија.
"Урађена је и реконструкција и повећање капацитета за магистрални топловод Нови Београд, тако да десно од аутопута можемо да вршимо гашење индивидуалних котларница, на Сењаку, партизановом и звездином стадиону, то је део пројекта да угасимо све индивидуалне котларнице које су највећи загађивачи у Београду", рекао је Никодијевић.
Београд, додао је, за разлику од остатка Србије може у случају неких екстремних ситуација да прелазимо са једног горива на друго, те да може да буде испомоћ другим градовима и њиховим системима.
Он је апеловао и на грађане Београда да не преправљају сами мрежу у својим становима и уграђују радијаторе, већ да то раде у складу са стручњацима из електрана будући да се највећи број жалби односио управо на то.
