Они од којих има шта да се украде све чешће се интересују за изнајмљивање сефова у банкама. Та сигурност кошта их од 3.000 динара годишње па навише. Поједине банке траже и депозит, а друге пак губитак кључа или сигурносне картице која служи за отварање сефа папрено наплаћују – бар 10.000 динара. Упркос појачаном интересовању, то за банке није баш посао који обећава па се углавном користе стари капацитети. Трошкови обезбеђења су велики, а зарада не оправдава нова улагања.
У Београду већ неколико месеци влада права јагма за сефовима. У Новом Саду се могу пронаћи и нема превеликог интересовања. Банке та одељења за држање новца и драгоцености имају обично у већим градовима. Клијенти из мањих места који су заинтересовани за такву услугу обично морају да путују до већих градова да би ставили на сигурно оно што им је вредно. Изузетак су сефови који су прављени и пре Другог светског рата у старим банкама у Војводини. Ако постоје, ту се и издају. Банке нису заинтересоване да шире те капацитете. Суме које добијају од изнајмљивања сефова могу да зараде далеко једноставније на одржавању текућих рачуна или провизијама од платних картица.
Шта чека клијента који крене у закуп сефа?
Власник новца или других драгоцености који пожели да у Новом Саду закупи сеф код АИК банке не мора да буде њен клијент. Може да бира између мањег и већег, а закуп на годину дана је 3.000 или 5.000 динара. То није једини трошак који ће имати – плаћа и депозит у динарској противвредносит од сто евра. Када и ако откаже сеф, ту суму ће добити назад.
У Војвођанској банци у Новом Саду сефови се изнајмљују по 5.000 до 7.000 динара годишње. Нема депозита, нема ни потребе да лице буде клијент банке. А додатни трошак имаће само ако изгуби кључ – то ће га стајати 10.500 динара. Сеф је могуће изнајмити и месечно, али је то онда скупље, мнимум 1.000 динара.
У Интези се сефови изнајмљују само клијентима банке. Није обавезно да то лице прима преко њих плату или пензију, али мора да има отворен рачун. То може бити текући, али и штедни, девизни или динарски. Цена се креће од 3.000 динара годишње. Клијент онда може мирно да спава, а препоручљиво је да води рачуна о томе где му је кључ од сефа јер ће га његов губитак стајати чак 30.000 динара.
За клијенте је боље да новац држе на банковном рачуну. Добије се макар каматица, а држава гарантује за суму до 50.000 евра у случају да банка оде у стечај или банкротира.
Д. Вујошевић
Фото: EPA/ JUANJO MARTIN
