Осим тога, Агенција је у првој половини године вратила још 84 хектара, 56 ари и 51 квадратни метар неизграђеног грађевинског земљишта, тако да је сада старим власницима или правним наследницима у Србији враћено укупно 432 хектара, 96 ари и 33 квадрата. У истом периоду, по подацима Агенције за реституцију, враћено је 256 хектара, 22 ара и 23 квадрата шумског земљишта, тако да је од почетка враћања одузете имовине укупно враћено 5.638 хектара, седам ари и 80 квадрата тог земљишта. Када је реч о враћању одузетих њива, старим власницима или правним населедницима за првих шест месеци ове године враћено је 11.716 хектара, 95 ари и седам квадратних метара, тако да је сада укупно натурално враћено 51.750 хектара, 66 ари и 17 квадрата.
Највише пољопривредног земљишта у протекло пола године враћено је у Војводини, и то у околини Бачке Тополе, Бечеја, Србобрана, Сенте и Новог Кнежевца.
Пре 13 година, када је био рок за подношење пријаве за повраћај одузете имовине Агенцији за реституцију, стари власници или њихови наследници потраживали су око 100.000 хектара њива одузетих после Другог светског рата, 796 фабрика, 958 млинова, 1.223 салаша, 726 магацина, 548 циглана, 290 хотела, 122 рудника, 107 штампарија, 88 биоскопа, 42 хидроелектране, 12 воденица, три брода и 634 гробна места.
Закон о враћању одузете имовине и обештећењу не предвиђа враћање подржављених предузећа, у које спадају и рудници, али и многи хотели, као што је „Путник” у Новом Саду или „Београд” у Београду. Они су одузети по Закону о национализацији привредних предузећа из 1946. године. Ипак, нека предузећа и хотели су, у случају да њихови послератни власници нису били правна лица већ физичка, протеклих година враћени старим власницима или наследницима.
Прва решења о натуралном враћању имовине донета су 2012. године, а до сада је Агенција за реституцију готово привела крају натуралну реституцију. Подаци показују да је најмањи резултат у враћању имовине забележен код пољопривредног земљишта, што кочи процес комасације у многим општинама. Комасација је и у многим војвођанским општинама камен спотицања за реституцију јер је процедура враћања одузетих њива таква да подносиоцу захтева најпре треба да се врате њиве у катастарској општини у којој су биле пре одузимања, а ако то није могуће, добија парцеле из других катастарских општина на подручју исте локалне самоуправе. Ако се догоди да ни у једној катастарској општини нема довољно комасираног земљишта за повраћај, онда се тражи у суседним локалним самоуправама.
По Закону, предузећа не могу физички бити враћена јер су у протеклим деценијама приватизована, односно продата физичким лицима.
Стари власници или правни наследници, који од државе траже повраћај стотина предузећа, мораће да се стрпе до 2021. године, када почиње исплата прве рате државних обвезница. Пре тога, свакако, Агенција за реституцију треба да донесе решење о обештећењу старих власника за одређена предузећа, а колико је познато, до сада је то учињено само у једном захтеву.
Законом је предвиђено да имовина која бившим власницима или њиховим наследницима не може бити враћена у натури буде исплаћена државним обвезницама. По прошлогодишњим изменама Закона о враћању одузете имовине, прва рата државних обвезница требало би старим власницима или наследницима да стигне 15. децембра 2021. године, с тим што би аконтација од десет одсто износа утврђеног за обештећење, била уплаћена 15. децембра наредне године.
Држава је за обештећење за одузету имовину после Другог светског рата издвојила две милијарде евра, а појединачно се највише може добити 500.000 евра, без обзира на то о коликој одузетој имовини је реч.
Љ. Малешевић
