То је око седам одсто од укупног број запослених којих у Србији има 2.147.948, наводи Републички завод за статистику, РЗС, пише данас ББЦ на српском.
По два посла људи раде и у Србији и у свету, а разлика је само у мотивацији за додатни посао, сматра социолог Срећко Михајловић.
„Овде људи раде због преживљавања, а у свету можда желе да додатно зараде", објашњава Михајловић.
На уврежено мишљење да у Србији људи нису спремни да раде више послова, већ да то чешће чине у иностранству, има спреман одговор: „Људи овде нису лењи, они буду лењи само по мишљењима неких политичара, који желе неки други народ".
Михајловић додаје да истраживања у којима је учествовао показују да су у Србији многим радницима права ускраћена, али да запослени често на то реагују ћутањем и трпљењем.
„Мало људи се жали и ретко ко хоће да дође до правде, тај фатализам је део политичке културе. Превише смо оријентисани на трпљење и чекамо да нам нешто падне с неба", додаје.
Сарита Брадаш истраживачица из Фондације Центар за демократију за ББЦ на српском каже да је приближан број особа које раде два посла у Данској око 200.000.
„Ипак, за разлику од наших радника који раде 11 или 12 сати дневно, тамо се вероватно ту броје људи који раде два парт тајм посла."
За покриће просечне потрошачке корпе у априлу 2019. године било је потребно 1,31 просечна зарада - која износи 54.645 динара, подаци су РЗС.
„То не значи да је скоро једна и по плата довољна за неки пристојан живот, већ је израчуната по просечној потрошњи једног дела становништва", каже Брадаш.
Половина ове суме троши се на храну и безалколона пића, а друга на становање и образовање.
„Процена је да месечно на образовање иде око 200 и нешто динара, па се питам да ли годишње за те паре може један и по уџбеник да се купи", каже Брадаш.
Као пример статистике доведене до бесмисла Брадаш наводи категорију - минималне потрошачке корпе.
„Она предвиђа да једној трочланој породици за месец дана следује 200 грама лимуна, једна сардина и 7,5 килограма кромпира, па бих ја волела да неко ко прави ту минималну корпу од тога направи ручак и да видимо могу ли људи да не буду гладни".
„Кад се подели предвиђена количина меса са костима и без костију на број дана, по члану домаћинства дође 166 грама дневно - па коме кост, коме месо", каже Брадаш.
