Он је на конференцији „Економист - Свет у 2018“, у Скупштини Србије, представио ЕПС као највеће у региону енергетско предузеће које је у државном власништву, са вертикалном организацијом.
Гарантовано снабдевање је испод тржнишних цена и то значајно и то се неће променити. Гарантовани снабдевач ће наставити да снабдева гарантовано тржиште још дужи низ година, казао је Влаисављевић.
Према његовим речима, ЕПС производи довољно струје за потребе домаћег тржишта.
ЕПС планира да производња електричне енергије у 2018. буде повећана односно на нивоу из 2016, која је била једна од бољих за хидроелектране.
Влаисављевић истиче да је Србија по питању струје много боље повезана са суседима него кад је у питању гас и да је главни ток струје са истока ка западу, с обзиром да вишак струје имају Бугарска и Румунија.
Преко граница Србије годишње се пренесе 14 терават сати струје, што је око 40 одсто производње у Србији.
Влаисављевић је навео да је наш регион дефицитаран са струјом, да се смањује производња у термоелектранама на угаљ, док је хидро-сектор стабилан.
Највећи увозници струје у региону су Мађарска - од осам до 12 теравата, затим Грчка и Хрватска, а највећи извозници Бугарска - до 10 терават сати, затим Румунија и БиХ.
Истакао је да се код нас, али и у региону, дуплирају капацитети за производњу струје из обновљивих извора, пре свега из ветра и соларне енергије.
Србија ће, како се очекује, до 2021. имати један терават (милијарду киловат сати) из обновљивих извора, а највише из ветропаркова. Влаисављевић каже да се ЕПС суочава са веома конкурентним тржиштем и зато стално мора да инвестира.
