Међутим, овај начин заједничког инвестирања приватног и државног сектора, и даље је на ниском нивоу, додао је, међутим, Стевановић у изјави за Танјуг.
Концепт јавно-приватног партнерства је још у повоју у Србији, иако је закон који регулише ову материју усвојен пре десет година.
"Од тада се трудимо да овај концепт наметнемо као нешто што би било лековито за локалну самоуправу, покрајину, односно државу Србију", каже Стевановић.
Од 134 пројекта ЈПП који су до сада одобрени, 50 уговора се тренутно спроводи на терену.
Највећи део пројеката је у области обезбеђивања градског и приградског саобраћаја, третирање отпада, обезбеђивање топлотне енергије из биомасе, изградња локалне и путне инфраструктуре...
Концесија Аеродрома "Никола Тесла" највећи је пример јавно-приватног партнерства у Србији, а ту је и ЈПП за изградњу депоније у Винчи.
Како на виши ниво подићи квалитет услуга које је држава дужна да пружа у областима од општег интереса једно је од главних питања када је реч и о ЈПП, објашњава државни секретар.
Одговор лежи, каже, и у свакој појединачној локалној самоуправи али и на државном и покрајинском нивоу, и то кроз јачање сарадње с приватним компанијама.
Ризик инвестирања у јавно-приватном партнерству, иначе се пребацује на приватни капитал.
Министарство привреде, додаје Стевановић, зато охрабрује локалне самоуправе да интензивирају рад на пројектима ЈПП.
Модел ЈПП је, каже, значајан за укупну економију јер приватни капитал са собом доноси навике, моделе и принципе пословања.
