Ја сам за то да се битно смањује учешће кеша у српској економији. На Копаоник форуму смо имали прилике да чујемо доста забрињавајуће податке колико се кеша у српској економији користи. Мислим да кеш храни сиву економију, и да није добар, рекао је Вујовић.
Рекао је да постоје подаци да Поштанска штедионица и Пошта имају стотине људи који се баве само бројањем новца који се исплаћује у кешу.
То је потпуно непродуктивно коришћење ресурса, констатовао је Вујовић.
Министарство финансија је, како је казао, спремно да размотри стимулативне мере за коришћење безготовинског плаћања.
Да дамо нижу стопу ПДВ-а, стимулације, да људи, посебно они који новац добијају из буџета, а то су социјална помоћ, компензација у пољопривреди и пензије, добију директну финансијску стимулацију да би та давања из буџета добијали преко рачуна у Поштанској штедионци или комерцијалним банкама које би потписале уговор о давању рачуна без месечне накнаде и трошкова, објаснио је он.
Веће плате и пензије не повећавају фискалне ризике
Министар финансија истакао је да не очекује никакво повећање фискалног ризика због повећања плата и пензија које је влада прихватила и обећала.
Вујовић је, након излагања на 17. Економском самиту Србије под називом “Мапа пута ка унапређењу конкурентности”, рекао да је то покривено досад оствареним што може да буде основа за једнократна повећања у овој години, као и већа основица за раст у наредној години.
Ми смо дефинисали тачно области у којима могу да се врше повећања и прилагођавања у овој години. Очекујемо да ћемо од данашње позиције где имамо 86 милијарди динара суфицита у републичком буџету и процене од 100 милијарди, имати први пут троцифрени буџет опште државе. Очекујемо да ћемо до краја године имати најмање 35 до 50 милијарди суфицит и то ће бити простор у оквиру којег можемо да обезбедимо повећања плата, пензија, и једнократна давања, нагласио је министар.
Вујовић је рекао да има простора за једнократно давање од 5.000 динара за пензионере, као и награде у јавном сектору.
Такође, имамо простор за алиментирање неких трошкова који годинама чекају да буду алиментирани и формирање фондова као што би био фонд за подржавање старт-апова и других врло корисних иницијатива за подизање привредног раста, казао је он.
Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да ће се после 7. новембра, када мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) завршава последњу ревизију аранжмана из предострожности, знати у каквом ће облику бити нова димензија сарадње са том финансијском институцијом.
ММФ има следећу ревизију крајем наредне недеље. Разговори почињу у понедељак, и очекујемо да бити завршени 7. новембра. Тада ћемо имати више одговора на питање да ли ће бити новог аранжмана са ММФ-ом, рекао је Вујовић.
Вујовић је рекао да у следећој години очекујемо пројектовани реални раст од 3,5 одсто, што, уз планирану инфлацију, ствара простор за повећање плата и пензија које је премијерка најавила у висини од највише 10 одсто.
Подвукао је да то не повећава фискалне ризике и потпуно се уклапа у своте и структурне параметре.
Према његовим речима, структурни параметри су очекивано учешће плата и пензија у БДП-у.
Рекао је да наша влада конзервативно пројектује и да се слажу и међународне финансијске организације, да ћемо због цикличног елемента прилагођавања пољопривреде навише и енергетике навише, као и очекиване дугорочније стопе раста имати реални раст од најмање 3,5 одсто.
Вујовић истиче да он очекује и већи раст.
Ако будемо наставили тренд повећања директних страних инвестиција и отварања нових радних места очекујем да ћемо сигурно имати пројектовани раст номиналног и реалног БДП-а, као што смо планирали, да ћемо се наћи у позицији да можемо без тензија да подржимо повећање плата и пензија, објаснио је он.
Министар финансија Душан Вујовић указао је да, ако се желе променити параметри везани за превремену пензију, морају се мењати параметри целог пензијског система.
Упитан да ли се размишља о ублажавању пенала за одлазак у превремену пензију, Вујовић је објаснио да је то питање суштинске природе пензијског система.
Не постоје две пензије. Ако рачунате ранију пензију то је нешто друго, пошто очекивано трајање живота ако одлазите у пензију са 60 година је другачије о оног када одлазите у пензију са 65 година. Сви пензиони системи у свету дају две цифре, нагласио је Вујовић.
Према његовим речима, одлазак у превремену пензију морао би да има посебан извор финансирања за тај ранији период.
У свету се то решава тиме што постоје различити пензиони фондови. Код нас постоји само један, и зато је могуће само да постоји једна пензија која се рачуна од тренутка одласка у пензију, рекао је Вујовић.
Нагласио је да смо сваке године до сада пребацивали у реалним перформансама проејктоване приходе и да очекује да ће тако бити и наредне године.
