– Државна предузећа данас испуњавају све своје обавезе, што раније није био случај – објаснио је Тривунац. – У августу 2014. године у приватизационом портфељу било је 556 државних предузећа, од тога је њих 156 добило кредитну подршку и ти кредити нису никада враћени. Многа предузећа су отишла у стечај или су спровела Унапред припремљен план реорганизације и сада исплаћују своје обавезе.
Као добре примере приватизације навео је Железару Смедерево и „Галенику” из Земуна, додајући да очекује да ове године једнако добра буде и приватизација РТБ-а Бор. По његовим речима, за велики део државних предузећа приватизација је „нужно зло” јер нема другог излаза.
Управо на то подсетио је и Фискални савет Србије у анализи Фискалне стратегије за ову и наредне две године, износећи податак да у неприватизованим предузећима још увек има 50.000 радника. ФСС је на основу износа намењеног исплати социјалног програма запосленима у неприватизованим предузећима од две милијарде динара, извео закључак да се њиме може исплатити 3.000 радника што, по његовом мишљењу, значи да краја приватизације неће бити ни ове, године а ни у наредне две. ФСС подсећа на то да је завршетак процеса приватизације, односно излазак државе из власништва у предузећима и престанак давања директне и индиректне помоћи, био препознат као једна од кључних реформских мера у програму фискалне консолидације од 2015. до 2017.године. У првим месецима 2015. одлучно се кренуло у спровођење тог плана јер су покренути стечајеви над великим бројем предузећа – некадашњих гиганата као што су ИМТ, ИМР, „14. октобар”, Фабрика вагона Краљево, „Прва петолетка”. Временом је одлучност ослабила па је тако током прошле године решен статус само двадесетак предузећа.
„Сматрамо да најбољи показатељ досадашњег трогодишњег учинка представља чињеница да је од око 80.000 запослених, колико је било почетком 2015. године, чак 45.000-50.000 остало и даље да ради у предузећима предвиђеним за решавање статуса кроз приватизацију или стечај. Дакле, за три године није решена ни половина проблема у овој области”, закључио је ФСС.
По његовој оцени, држава нема оправдања за даље одлагање доношења одлуке о судбини панчевачке „Азотаре”, „Петрохемије”, ПКБ-а, МСК Кикинда, „Симпа”, али и РТБ-а „Бор”, за који је сада расписан позив за стратешког партнера. ФСС помиње и потребу решавања проблема „Ресавице”, за коју су и ове године планиране субвенције. Ове године би, сматрају у ФСС-у, требало приватизовати предузећа која запошљавају око половине преосталих запослених – двадесетак хиљада, тврдећи да је то достижно, а остатак наставити наредне године и завршити 2020.
Приватизацијом предузећа из портфеља Министарства привреде и продајом акција у власништву државе из Акционарског фонда, у буyет Србије је прошле године уплаћено 32,23 милиона евра. Само од приватизације уплаћено је 27,8 милиона евра, а из акцијског фонда још 4,43 милиона. Како је истакао државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић, приватизацијом се у Србији 12 година нико није озбиљно бавио, али су владе од 2013. године промениле тренд и озбиљно се посветиле том послу.
У Војводини су три најтежа задатака за Владу Србије јер се, по оцени и ФСС-а и економиста, мора што пре решити судбина „Петрохемије” и „Азотаре” из Панчева и МСК-а у Кикинди. За „Азотару” се за почетак наредног месеца спрема стечај да би се након растерећења понудила на продају, док се о „Петрохемији” и МСК-у, за коју је већ био расписан тендер и није било заинтересованих, још увек не зна када ће бити приватизовани. Осим за „Азотару”, ФСС процењује да друга два гиганта у Војводини немају вишак запослених, тим пре што је социјални програм и у једном и другом већ спроведен.
Треба што пре тражити решење и за приватизацију Пољопривредног комбината ПКБ, за који је средином прошле године одабран приватизациони саветник, што даје наду да би поступак за његову продају или проналазак стратешког партнера морао бити окончан до краја године.
Љ. Малешевић
