Преузете обавезе влада и централних банака у оквиру њихових програма за борбу против пандемије корона вируса износе до данас близу 7.000 хиљада милијарди долара, показала је анализа редакције ЦНН Бизнис.
Укупан износ обухвата државну потрошњу, гаранције за кредите и пореске олакшице, као и штампање новца централних банака за куповину актива као што су обвезнице и акцијски фондови.
У ту цифру је укључен амерички пакет олакшица вредан 2,2 ххиљаде милијарди долара, као и предвиђени јапански програм подстицајних мера од 30 хиљада милијарди јена (274 милијарде долара) који би могао да буде одобрен следећег месеца.
Кад је реч о Европи, ЦНН Бизнис је у рачуницу унео подстицајне мере највећих економија: Немачке, Француске, Велике Британије, Италије и Шпаније.
Ова средства заједно надилазе износ којим је свет одговорио на финансијску кризу 2008. године. Економисти, међутим, страхују да чак ни ови херкуловски напори који су предузети до сада неће бити довољни ако се криза продужи и после јуна.
"Амерички пакет стимуланса (од две милијарде долара) вероватно представља основни минимум који је потребан да се неутралише садашњи силазни тренд привреде због епидемије. Економији ће вероватно бити потребно близу три милијарде долара фискалних подстицаја, ако не и више", каже Џозеф Сонг, економиста у "Бенк ов Америка".
Последњи пут када је глобални економски раст био у оваквој депресији током мирнодопског времена било је 1938. године, рекао је Четан Ахја, главни економиста банке “Морган Стенли”.
Све у свему, огромна потрошња може само да умањи део економске штете. Мада ће накнаде за незапосленост и једнократна новчана подршка грађанима путем чекова пружити преко потребну помоћ, озбиљан опоравак економије не може да почне док се не крене са поновним отварањем барова и ресторана, враћањем људи на посао и настављањем рада индустрије путовања, закључује ЦНН Бизнис.
