Обраћајући се учесницима конференције "Дигитализација и интелектуална својина: крај или нови почетак" у Бањалуци, Брнабић је казала да у овом тренутку на тржишту дистрибуције медијског садржаја у Србији постоје два доминантна оператера – СББ који држи око 51 одсто тржишта, и Телеком Србија са око 36 одсто, док остали оператери имају знатно мање учешће када је реч о дистрибуцији медијског садржаја.
"Имате два озбиљна оператера од којих је један, када је реч о дистрибуцији медијског садржаја неприкосновен", казала је Брнабић и додала да су оператери ти који имају обавезу да пријављују број корисника на основу чега се и одређује висина накнаде за коришћење интелектуалне својине.
Проблем је, међутим, како је објаснила, то што доминантни оператер на тржишту дистрибуције медијских услуга те податке третира као пословну тајну, не поштујући на тај начин ни надлежну Републичку агенцију за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), а други, мањи оператер на том тржишту, држави плаћа три пута више иако има мање корисника.
То је, како је истакла, једно од суштинских питања када је реч о интелектуалној својини, јер директно утиче на количину новца који се прикупи на основу накнаде за коришћење интелектуалне својине.
По њеним речима, одређивање редоследа и логичка нумерација канала је у надлежности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), али ни то оператери не поштују, већ сами одређују редослед канала, што отвара простор за манипулацију.
“Ви имате СББ, који има 51 одсто тржишта дистрибуције медијског садржаја и који каже - мене то не занима, ја ћу одредити број канала… РЕМ ту може само да покрене прекршајни поступак", казала је Брнабић.
Она је додала да је за обезбеђивање владавине права и заштиту интелектуалне својине и ауторских права значајно да "отворимо све теме" и сви заједно "отворено разговарамо о друштву и као друштво заједно сазревамо како бисмо се суочили са свим овим стварима".
"Перцепција наше економије мора да се мења, перцепција нашег развоја мора да се мења, ми сами морамо да се мењамо да бисмо на крају дошли до тога да можемо да разговарамо о томе шта значи заштита и шта значи једна средина, и пореска и правна, која је подстицајна за стварање интелектуалне својине. Почели смо да разговарамо о томе и то нам отвара огроман простор да напредујемо у будућности", поручила је премијерка.
