Не мора сваки проблем да заврши на суду

Да би што већи број послодаваца и запослених своје спорове решавао дијалогом, уместо тужбама пред судом,

почео је рад на изменама и допунама Закона мирном решавању радних спорова. Радна група која ће дефинисати и прецизирати одредбе Закона у правцу стварања ефикаснијег система решавања радних спорова састављена је од представника Министарства за рад, синдиката и послодаваца.

– Циљ измена је да се Републичка агенција за мирно решавање радних спорова учини видљивијом него што је сада јер би повећање броја радних спорова који се решавају пред Агенцијом допринело смањењу броја судских спорова, али и већој сигурности у области радних односа – рекао је председник Радне групе Зоран Лазић Тањугу.

Решавање спорова мирним путем, односно дијалогом, уз помоћ миритеља или арбитар, доприноси и бољој радној атмосфери, а на тај начин и бољим резултатима у раду самог послодавца, сматра Лазић, који је и помоћник министра за рад, запошљавање социјална и борачка питања. Наиме, по статистичким подацима, у Србији је у току више од 40.000 радних спорова који се воде пред судовима, док је за десет година рада Агенције учешће миритеља и арбитара било затражено у свега 13.500 случајева. За разлику од судског поступка, који се покреће тужбом уз плаћање судске таксе, поступак пред Агенцијом је потпуно бесплатан и не захтева ангажовање адвоката. Такође, даје странама у спору могућност договора о динамици исплате неисплаћених дуговања.

По Лазићевим речима, Радна група је идентификовала неколико кључних ствари које треба изменити у актуелном Закону и ускладити га са Законом о раду и другим прописима из области рада.

– Неке одредбе треба прецизирати и јасније дефинисати, учинити Агенцију видљивијом за послодавце, запослене и синдикате да би се они што више обраћали Агенцији и своје спорове решавали разговором, а не пред судом – навео је Лазић.

Радна група је до сада, како је навео, одржала два састанка, и конкретна решења ће се тек утврђивати у заједничком раду социјалних партнера.

– Ми ћемо заједно доћи до конкретних решења, а каква ће она бити на крају – да ли ће се увести двостепеност арбитражног решења, или на неки други начин решити проблеми који постоје у пракси, то ће се видети – напоменуо је Лазић.

Е. Дн.

 

Од отказа па надаље

Иначе, сви радни спорови који се тичу отказа уговора о раду, уговарања и исплате минималне зараде, дискриминације и злостављања на раду, накнаде трошкова који се односе на за исхрану у току рада, долазак и одлазак с рада, исплату јубиларне награде и исплату регреса за коришћење годишњег одмора, могу се решавати уз помоћ арбитра с листе Агенције.

Најбитнија одлика поступка за мирно решење радног спора је да је арбитражно решење правоснажно и извршно и потпуно исте правне снаге као правоснажна судска пресуда у радном спору. Додатне предности мирног решавања радног спора пред Агенцијом су начела добровољности и ефикасности јер се поступак води уз сагласност обе стране, а трајање поступка орочено је на 30 дана, у којем року се мора наћи решење прихватљиво за обе стране.

EUR/RSD 119.1889
Најновије вести