Од тога је у 2016. години потписано 20 уговора, а лане 21. Њима су одобрени државни подстицаји од 132,22 милиона евра уз обавезу да запосле најмање 24.089 нових радника. То значи да је држава у просеку инвеститорима давала 5.489 евра по запосленом.
Од укупног броја уговора, с домаћим инвеститорима потписано је шест, а висина подстицаја била је 4,94 милиона евра и с обавезом запошљавања 947 нових радника. То је 5.150 евра по раднику.
Са страним инвеститорима потписано је 35 уговора о додели новца, а вредност подстицаја била је 127,28 милиона евра. Предвиђено је запошљавање 23.142 нових радника, што је 5.500 евра по раднику.
Министар привреде Србије Горан Кнежевић истиче да ће се пракса субвенционисања инвеститора наставити јер, како објашњава, „нема било које земље која је по привредној снази као Србија, а да се развила без страних инвестиција”. Додао је да се субвенције у просеку враћају после 16 месеци.
Субвенције инвеститорима, без обзира на то да ли је реч о страним или домаћим, саме по себи нису спорне, али је за синдикате и саме раднике спорна висина плате која им се за рад код страних и домаћих газда исплаћује. Наиме, они сматрају да би нове газде требало да исплаћују веће плате радницима, с обзиром на то да им држава даје субвенције по радним местима.
Међутим, министар Кнежевић објашњава да држава, која из буџета даје субвенције, не може много урадити за веће плате.
Држава се може умешати утолико што кроз уговоре с инвеститорима у једном члану предвиђа да плате морају бити 20 одсто више од минималне зараде, док је остало питање тржишта, рекао је Кнежевић.
Од почетка ове године минимална зарада повећана је на 143 динара по радном сату. Та 143 динара су минимална нето зарада, али на њу се обрачунавају порези и доприноси.
Држава јесте повећала неопорезиви износ зараде с 11.800 на 15.000 динара, али и даље је остало нето и бруто минимална зарада. Када је нето минималац 26.312 динара, као што је то случај сада у јануару, онда је бруто минимална зарада 35.395 динара, што значи да разлика од 9.083 динара иде држави.
Процењује се да око 400.000 запослених у Србији месечно прима минималну зараду.
Када почетком наредног месеца добију плату за јануар, они очекују да у коверти буде најмање 26.312 динара, јер им јер толико загарантовано, а да ли ће тако и бити, остаје да се види. Газде су биле задовољне одлуком државе да се неопорезиви износ зараде помери на 15.000 динара, а да ли ће након тога испоштовати и раднике и исплатити им законом утврђену минималну цену рада по часу, знаће се тек 26. марта, за када је Републички завод за статистику најавио саопштење о висини просечне јануарске нето зараде у Србији.
Газда увек рачуна тај бруто износ када прича о минималној заради коју исплаћује запосленима, а никада оно што они добијају у џеп. Бруто минималац који газда рачуна је много више од оних 20 одсто колико држава може од инвеститора да тражи приликом закључивања уговора о субвенционисању радних места и није јасно да ли се тај проценат односи на нето или бруто минималну зараду.
Током целе ове године минималац ће износити 143 динара по радном часу, али то не значи да ће запослени свих наредних месеци примати нето минималну плату од 26.312 динара јер она зависи искључиво од броја радних сати.
Тако ће тај износ имати још само у мају, августу и октобру, док ће осталих месеци добијати мање новца у коверти.
Већ наредног месеца, који има 160 радних сати, минималац ће бити у нето износу од 22.800, а бруто 30.499 динара.
У марту има 176 радних сати, па ће нето минималац износити 25.168, а бруто 33.763 динара. Април ће имати 168 радних сати па ће самим тим минимална нето зарада бити мања и износити 24.024 динара, а бруто 32.131...
Љ. Малешевић
