На скупу уочи 7. октобра, Светског дана достојанственог рада, председник Савеза самосталних сидниката Србије Љубисав Орбовић је казао да је достојанствен рад онај који омогућава добар живот и оценио да је Србија од тога далеко и да је питање да ли ће ова генерација уопште до њега стићи.
Он је рекао да су у Србији просечна плата и минимална плата за по 20 посто мање од потрошачке односно минималне потрошачке корпе, и да око 70 процената запослених има плату мању од просечне плате од 60.000 динара.
Орбовић је подсетио да Влада Србије није испоштовала договор да минимална плата следеће годинe достигне минималну потрошачку корпу.
Навео је податак да је за пет година у Србији профит порастао за 285 посто, а у истом периоду просечне плате за 22, а минималци за 42 посто и запитао да ли је реално да се тај профит не подели са радницима.
"А када је криза, онда је одмах осете запослени, и крену мере за заштиту послодаваца. Тешко да ћемо са оваквом политиком у дужем временском периоду да дођемо до достојанствене зараде и рада", рекао је он.
Додао је да је такозвана минимална зарада у ЕУ, установљена на не мање од 60 процената просечне плате.
Орбовић оценио да је држава мерама помоћи у пандемији короне водила бригу о послодавцима, а тако и радницима и да до отпуштања није дошло због давања минималаца од државе за више од милион људи.
"Надам се да ће они после нас успети да достигну достојанствен рад у Србији, и да са достојанственом платом буде већина радника па да може нормално да живи", рекао је он.
О програму 2025 и циљу да просечна плата тада достигне 900 евра, а просечна пензија 440 евра, рекао да је по природи оптимиста и да ће то ваљда бити испуњено.
Додао је и да се део опозиције недавно појавио са гаранцијом већих плата здравству и образовању, као и повећаним минималцем, али четири године пошто дођу на власт.
"Достојанствену плату нећемо имати у дужем периоду", констатовао је он.
Други уводничар, министар рада Зоран Ђорђевић рекао је да просечна плата од 900 евра 2025. године није политичка жеља већ план и циљ на коме се ради.
"Да ли ће то тада успоставити неки ниво благостања? Сигурно неће. Да ли ће бити тежњи за нечим бољим? Сигурно да ће бити. Да ли ће бити достојанственији рад у Србији - сигурно да хоће", рекао је он и додао да остварење циља пре свега зависи од нас.
Додао је да је идеал да Србија буде друштво по мери свих грађана, и послодаваца и радника, и да сви буду задовољни.
Ђорђевић је подсетио на лошу ситуацију наслеђену 2012. године као и да се 2014. године ни сами нису веровали да се може тако брзо из кризе.
"Изашли смо тако брзо из кризе првенствено зато што су радници и послодавци веровали да је то могуће", рекао је он.
Нагласио је да се гледало да сав развој буде из реалних извора, а споменуо и швајцарску формулу увећања пензија, односно реални раст пензија који ће бити већи од 3,5 одсто.
Ђорђевић је рекао да је пандемија заоштрила изазове који су постојали и без пандемије, око достојанственог рада, и додао да је држава предузела низ мере да би се ублажилле последице.
"Мере су предузете да би се омогућило да опстенемо, да опстану радна места, да се не изгуби посао, да се "дан сутра" после пандемије дочека на најбољи начин", рекао је он.
Додао је да је на крају ванредног стања Србија имала 7.000 више запослених а да је актуелна незапосленост сведена на 7,3 посто.
"Остали су проблеми. Синдикати желе да расте плата, послодавци да имају боље услове пословања, али са тим настављамо да радимо", рекао је он.
Нагласио је да пандемија и даље траје и да нико са сигурношћу не може да каже како ће изгледати свет и економија после короне.
"Када су у питању солидарност и сарадња - то се у свету нажалост не дешава. Можда ће их бити у свим сегментима, али не у економији, јер свако од почетка пандемије гледа само себе", рекао је он.
Додао је да је задатак свих да пробамо да одржимо нашу економију и да будемо на нули у овој години.
"И даље постоји реалан основ да верујемо да ће бити нула раст БДП-а, што ће нам омогући да наставимо даље, да тежимо да минимална цена рада достигне минималну потрошачку корпу, то није политичка порука, него задатак", рекао је он.
Ђорђевић сезаложио се за поверење радника у синдикате, као и поверење синдиката у министра јер та веза мора да постоји да би постојала реална слика на тржишту рада, када су у питању примања.
Изразио је очекивање да ће ускоро бити донети већ припремљене измене Закона о безбедности на раду и Закона о штрајку, као и да ће ове године и Закон о раду доживети измене.
У раду конференције која је организована уз подршку Фридрих Еберт фондације учестовали су и професори Медицинског факултета Горан Белојевић и Петар Булат.
Председница Секције младих СССС Ружица Грабовац Марковић представила је публикацију о променама у раду младих у региону током пандемије и предлог синдикалних решења.
